Велика побједа о којој се мало говори: На данашњи дан је ослобођен Београд у Великом рату

Kolubara

На данашњи дан, 1. новембар 1918. године, прије тачно 102. године, Београд је ослобођен од аустроугарске окупације у Првом свјетском рату.

У односу на 20. октобар, Дан ослобођења Београда у Другом свјетском рату, који се увијек прослави на “велика звона”, ослобођење престонице у Првом свјетском рату нема статус званичног празника.

Иако је важност овог датума неупитно битна, он се обиљежава тек симболично, а веома мали број Београђана зна шта се десило тог 1. новембра. Томе у прилог иде и чињеница да се тај дан изучава само у оквиру једног часа.

Историчар Предраг Марковић за 24седам објашњава ту “несразмјеру” у обиљежавању ова два празника.

– Дан ослобођења Београда, 20. октобар, је једна велика борба, која је бројала хиљаде и хиљаде мртвих. То је једна од највећих битака на Балкану у Другом свјетском рату. Ослобођење у Првом свјетском рату је прошло без капи крви – истиче Марковић и закључује да значај догађаја, управо из тога разлога, не може да се пореди и није исти.

Тријумфални улазак у Београд, послије мјесец и по борбе

Мјесец и по послије пробоја Солунског фронта, прва армија Војске Краљевине Србије, под командом војводе Петра Бојовића, ушла је у престоницу. Пробој Солунског фронта почео је у ноћи између 14. и 15. септембра 1918. године, а већ 1. новембра српски војници ослободили су Београд, прешавши пут дуг чак 600 километара.

Послије налета Дунавске, Моравске и Дринске дивизије, у цик зоре тог, 1. новембра 1918.године, на улицама Београда појавиле су се прве комите, а пола сата прије 11 часова, у град је продро коњички ескадрон Дунавске дивизије и избио на Калемегдан.

Посљедњи окупаторски војници напустили су Београд око 13 сати, остављајући за собом пустош и рушећи мостове.
Око 15 сати Моравска и Дунавска дивизија су се нашле на линији Велики Врачар – Бањица – Топчидерско и Баново брдо и Београд је коначно ослобођен.

Тим ослобађањем, Београд је постао престоница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а 21. децембра 1920. године добио је Крст витеза Легије части од Француске за храбро држање у рату.

Данас се овај датум када је Београд ослобођен у Великом рату углавном обиљежава полагањем вијенаца и цвијећа на спомен-костурници.

Подсјетник на Први свјетски рат

У Београду има неколико “свједока” који подсјећају на Први свјетски рат. То су Споменик незнаном јунаку на Авали, костурница на Новом гробљу, Споменик трећепозивцима на Врачару, костурница бранилаца на Калемегдану, Споменик захвалности Француској, Споменик војводи Петру Бојовићу, Споменик Франшу Депереу, Осматрачница са Кајмакчалана у Пионирском парку…

С друге стране, главни командант и потоњи краљ Александар Карађорђевић нема ни споменик. Од прије неколико година, лијева обала Саве, од Бранковог моста до Ушћа, и и десна обала Дунава од Ушћа до хотела “Југославија” названа је Обала краља Александра Карађорђевића.

Извор: 24седам

MD MONTEL