Дан у ТЦ Галерија: Прави изазов наћи храну и излаз

Kolubara

Дан након што је у Београду на води свечано отворена Галерија, највећи тржни центар на Балкану, гаража испод њега била је дупке пуна.

Као и Булевар Вудро Вилсона, главне улице у граду на Сави који се рађа последњих година. Кула до тржног центра стигла је до пола, а и сама Галерија када се мало боље погледа не делује да је много даље одмакла. Скоцкани улази, сређен кров и доста детаља, од цвећа у жардињерама, до лампиона, завршени су. Остало и не баш.

Осмишљена као град, Галерија има улице и тргове. Има и шетаче, и голубове који слободно лете и „становнике“, али већина се још није уселила. У приземљу и на првом спрату око главног улаза локали су и отворени, на другом спрату само на једној страни у низу чак 13 радњи чека отварање.

Цео један кружни део центра, под пластичном, прозирном куполом, је празан. Ниједан локал у том кругу не ради. Слично је и на другом „тргу“ на ком жена свира на клавиру.

„Мислим да је отворено неких 180 локала од 400, од тога су неки кафићи и ресторани“, каже једна од девојака на инфо пулту.

По слободној процени делује као да тек трећина локала ради. Понеки „скупи“ бутик, неколико радњи са дечјим играчкама, књижаре и по која са електронском опремом.

Људи шетају, излазе на терасе да се сликају, ретки носе кесе. Сви су са маскама. Права је енигма наћи место где може да се једе.

„То нас сви питају. Има неколико кафића и ресторана, али мислим да већина није почела да служи храну. Тек следеће недеље. Требало би да има један ресторан и једно место где продају палачинке“, објаснила нам је девојка показујући руком смер у ком треба да се крећемо.

Нисмо их нашли. Чак ни ћошак са храном, који у тржним центрима обично сместе уз биоскопе, још не ради.

„Већина локала неће почети да ради пре марта или априла, тек на пролеће“, добијамо још једну информацију од девојке са инфо пулта.

Зашто неће, сазнајемо који минут касније. Човек из обезбеђења нам је показао излаз на терасу. Највећи адут овог тржног центра је очигледан – поглед на Саву. Било да је са првог, другог спрата или крова који је готово тип топ сређен. Скоцкан за прављење селфија са реком.

„Неће ово бити скоро готово, погледајте докле су стигли радови у локалима“, каже нам један од радника.

И заиста – споља гладац изнутра јадац – у случају ових локала најбоље описује тренутно стање. Шарени натписи изнутра који најављују „ускоро“ отварање не пашу ономе што се у њима назире унутра. Кроз малтером и бојом запрљане стаклене зидове у локалима се виде палете, алати, скеле, колица пуна канти са бојом, недовршени зидови. И плочице на тераси на појединим деловима чекају да буду залепљене.

Велики рукохват на вратима за улазак унутра са терасе излепљен је селотејпом и картоном. Са појединих лифтова висе фолије, они раде, али делују као да још нису отпаковани. Знаци мајсторисања су на све стране. Радничка колица испод покретних степеница, од креча прљави лавабои у тоалетима, недостатак папира и сапуна.

На огради пасареле са које поглед сеже на улаз са Саве стоје натписи „Свеже залепљен рукохват, не наслањај се!“ Очигледно још није све спремно. Оно што јесте шљашти, али остаје утисак празноће. Јер заиста постоје делови мола у којима нема ниједне отворене радње, ниједног човека који шета.

У последњем покушају да дођемо до информације где може да се нешто једе питали смо спремачице. „Не знамо ни ми“, каже једна од њих, „и нама се чини да се вртимо у круг“.

После неколико кругова одустали смо од хране, али је проблем био наћи и излаз до гараже. Очигледно не само нама.

„Зашто ме ниси упозорила да погледамо код које смо радње изашли“, рекао је момак девојци, која је климала главом у неверици код излаза Б.

„Нисмо овде, мислим да нисмо“, рекла је пре него што су наставили ужурбано да траже излаз. И нама је требало времена, али смо имали среће да запамтимо да је излаз А. Пробали смо да ухватимо „такси“, мало нечујно ретро возило које оне уморних ногу превози бесплатно по „граду“ са једног на друго место – али нисмо ухватили ниједно празно.

Иако делује као атракција једног дана када сви локали прораде ови ће аутомобили у Галерији бити нужност. Јер чак и за оне у доброј кондицији делује немогуће обићи све за један дан.

Извор: Данас

MD MONTEL