На данашњи дан Светог краља Стефана Дечанског, донесена је још једна историјска одлука у историји Србије и српског народа.

Kolubara
Наиме, прије свих других ослобођених покрајина, српски народ Срема, 1918. године, није могао да чека друге српске земље и похитао је да прије свих изгласа уједињење са Краљевином Србијом. Нестрпљиви Сремци су тако прије Бачке, Барање и Баната (који су заједнички изгласали уједињење), сами донијели одлуку да се уједине са матицом.
У томе су чак претекли и Србе у другој српској Краљевини Црној Гори, тако да је ова стара српска средњевијековна покрајина изгласала враћање у окриље српске државе прије свих.
Свака част Сремци! И ред је да се подјсетимо наших предака који су учествовали на Великом народном збору у Руми, који је 24. новембра 1918. године, донијели историјску одлуку о непосредном и безусловном присаједињењу Срема Краљевини Србији.
Велики народни збор у Руми сазвао је предсједник Народног вијећа и чувени адвокат из Руме Жарко Миладиновић, а њега су чинили изасланици народних вијећа са око 700 делегата.
Сутрадан, 25. новембра 1918. године, је посебна делегација Румског збора предала своју резолуцију предсједништву Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена из Баната, Бачке и Барање у Новом Саду и објавила да су Сремци већ изгласали уједињење са Краљевином Србијом и да је Срем од 24. новембра 1918. године пуноправни дио Краљевине Србије.
1945. године дио српског Срема, заједно са нашим градом Вуковаром, без икакве логике и историјске подлоге предат је Социјалистичкој Републици Хрватској одакле нам је долазио и југословенски комунистички диктатор. Тако је западни Срем дат злочинцима који су ово свето парче српске земље у Другом свјетском рату окупирали и у геноциду однијели животе хиљада Срба Сремаца притом порушивши и опљачкавши готово све наше светиње и културно наслеђе.
На слици видите делегате Великог народног збора у Руми.
MD MONTEL