Употреба маски није утемељена на поузданим подацима!

JP Putevi Brcko

Нашем јадном народу подмећу се огромне глупости и просташтва под видом струке и науке. Једна од прича за заглупљивање је прича о употреби маски, међу којима су дозвољене и платнене маске, које немају скоро никакву заштитну улогу. Због тога читаоцима нудимо врхунску студију о маскама чији су аутори заиста стручни, и то у преводу са енглеског Ане Радовић – Фират.

Др Лиза Бросоу је експерт у области заштите дисајних органа од заразних болести и професор (у пензији) са Универзитета Илиноис у Чикагу. Др Маргарет Сиетсима је стручњак у области заштите дисајних путева и доцент на Универзитету Илиноис у Чикагу.

Током последњих недеља ауторима и удружењу ЦИДРАП (центар за заразне болести и истраживања) стизали су захтеви за уклањање овог чланка са ЦИДРАП веб странице. Разлози су обухватили следеће: (1) не можемо са сигурношћу тврдити да платнене маске (заштите за лице направљене од платна) нису ефикасне, из разлога што су подаци веома оскудни, (2) ношење платнених маски је боље него немати никакву заштиту, (3) овај чланак користе и појединци и групе да би подржали неношење маски тамо где је то прописано и (4) тренутно постоји много студија моделирања које сугеришу да би платнене маске могле бити ефикасне у заравнавању криве и спречавању ширења инфекције.

Ако су подаци оскудни, како можемо са сигурношћу тврдити да су маске за лице делотворне?

Слажемо се да су подаци који говоре о ефикасности платнених маски веома оскудни. Међутим, подаци добијени из лабораторијских студија указују на то да платнене маске имају врло ниску ефикасност филтрирања мањих честица које се могу удисати, а за које сматрамо да су у великој мери одговорне за пренос, посебно када је реч о преносу са особе пре испољавања симптома или када је реч о асимптоматским особама без симптома кашља и кијања.

У тренутку писања овог чланка, нисмо успели да пронађемо ниједну поуздану студију о пропуштању платнених маски када се носе као заштита на лицу – било да је реч о пропуштању са унутрашње или са спољашње стране маске. Колико нам је познато, још увек нема ових података.

Смернице из Центра за контролу и превенцију болести (ЦКЗ) које се односе на маске за лице првобитно нису имале ниједну референцу на истраживања о ефикасности или погодности, премда су одређене референце додате после њиховог првог објављивања. Прегледали смо их и установили да многи користе врло грубе, нестандардизоване методе (Анфинруд 2020, Давиес 2013, Конда 2020, Аyдин 2020, Ма 2020) или нису релевантни за платнене маске јер се односе на маске са филтерима или на хируршке маске (Леунг 2020, Јохнсон 2009, Греен 2012).

По питању ефикасности платнених маски за пандемију КОВИД-19, ЦКЗ се није позвао на Брзу Стручну Консултацију Националних Академија Наука, која наводи: „Докази из … лабораторијских студија филтрације сугеришу да ове маске (од тканине) могу смањити пренос већих респираторних капљица. Постоји мало доказа који се односе на пренос аеросоли или малих честица које извесно могу издахнути асимптоматски или пресимптоматски носиоци вируса КОВИД-19. “ Такође, ЦКЗ се оглушио да помене одлично изведено истраживање могућности филтрације платненог материјала аутора Ренгасами и других (2014), коју смо размотрили у овом чланку.

Да ли је боље носити или не носити заштиту за лице?

Ношење платнене маске може бити боље од неношења било какве заштите, али ми то у овом тренутку једноставно не можемо тврдити. Приметили смо напредак у вестима у вези са платненим маскама, од првобитног виђења да их не треба сматрати заменом за физичко дистанцирање, па до новијих вести које указују да су маске од платна еквивалентне физичкој дистанци.

И док се чини да сви разумеју да ова порука претпоставља да је маска од платна прикладна само за контролу извора инфекције (тј. да би се заштитили други), недавне ЦКЗ смернице, али и други који препоручују запосленима употребу ових маски, изгледа да подразумевају да платнене маске нуде неку врсту личне заштите. Познато нам је да на одређеним радним местима запосленима је речено да не могу носити респираторне маске због опасности окружења у којима раде, већ да, уместо тога, морају носити платнене маске.

То је опасна и неприкладна употреба која знатно премашује иницијалну намену платнених маски. Забринути смо што многи људи не схватају веома ограничени степен заштите коју маска од платна вероватно нуди као контролу извора инфекције за људе који су у непосредном контакту.

Да ли подржавамо ношење маски тамо где је то неопходно?

Упркос оскудним научним подацима који подробно описују њихову ефикасност, подржавамо ношење заштитних маски на јавним местима где је то прописано, као и тамо где сте у блиском контакту са људима за које не знате да ли су носиоци заразе. Међутим, такође позивамо све да ограниче време проведено у затвореном, у близини потенцијално заразних људи, и да не рачунају нити очекују да их заштитите маске од платна могу заштити. Пандемија није готова и вероватно неће ни бити готова још неко време.

Пошто се државе и локалне самоуправе поново отварају, апелујемо на људе да наставе да процењују и ограничавају своје ризике. Платнене маске вероватно не нуде исти степен заштите као физичка дистанца, изолација или ограничење времена личног контакта.

Да ли ће маске за лице ‘заравнити криву’ и зауставити пандемију?

Размотрили смо многа испитивања моделирања која наводно показују да платнене маске доводе до заравњење криве или значајног смањења броја случајева. Ове студије не препознају неколико важних чињеница:

• Квалитет филтрирања тканине не одражава своје перформансе на појединцу, јер се занемарује величина маске која може бити неодговарајућа.

• Платнене маске долазе у различитим облицима, величинама и материјалима и нису израђене у складу са било којим стандардима.

• Пренос вируса није само функција кратких случајних интеракција између појединаца, већ функција концентрације честица у ваздуху и времена излагања тој концентрацији.

• Платнена маска врло мало спречава избацивање или удисање ситних честица. Као што је размотрено у ранијем коментару ЦИДРАП-а, а недавно то потврђују и Моравска и Милтон (2020) у отвореном писму СЗО које је потписало 239 научна радника, удисање малих заразних честица није само биолошки вероватно, већ их епидемиологија сагледава као важан начин преношења за САРС-КОВ-2, вирус који узрокује КОВИД-19.

Укратко, иако сматрамо да маске треба носити у јавности, такође закључујемо да ће платнене маске вероватно имати незнатан утицај на смањење преноса вируса КОВИД-19, јер имају минималну способност да спрече избацивање малих честица, ограничену личну заштиту у односу на удисање ситних честица, и не би требало да се препоручују као замена за физичку дистанцу или смањење времена проведеног у затвореном простору са потенцијално заразним људима.

Веома смо забринути због вести које наводе да платнене маске могу заменити физичко дистанцирање. Имајући у виду да одређен број људи носи маску испод носа или чак испод уста, уклања своје маске када разговара са неким у близини или не држи физичку дистанцу приликом ношења маске, забринутост такође постоји да јавност не разуме ограничења платнених маски.

Напомена уредника: Такође 16. јула, следећи текст је промењен директно након поднаслова „Хируршке маске као контрола извора заразе“ у првобитном коментару:

Истраживања о заражавању у кућним условима откривају врло ограничену ефикасност хируршких маски у смањењу респираторних болести код осталих чланова домаћинства. 22-25

Ажурирано: Успели смо да идентификујемо само две студије о заражавању у кућним условима у којима је хируршке маске носио само нулти пацијент, као контролу извора заразе.24,25 Ниједна од њих није нашла значајан утицај на секундарни пренос болести, иако су обе студије имале велике мањкавости.

Оригинална референца 24 (бин-Реза 2011) промењена је у Цанини 2010. У нелогичној исправци 16. јула, референца 45 била је нетачна, а сада тачно наводи бин-Реза 2012.

Као одговор на ток дезинформација и неспоразума о природи и улози маски и респираторних маски као контроле заразе или личне заштитне опреме, критички разматрамо тему како бисмо информисали о актуелном доношењу одлука у вези са КОВИД-19 које се ослања на научно засноване податке и професионалну стручност.

Као што је напоменуто у претходном коментару, оскудни подаци који имамо о КОВИД-19 недвосмислено указују на могућност да се САРС-КоВ-2 – вирус који узрокује КОВИД-19 – преноси удисањем капљица и аеросоли у близини извора. Такође је вероватно да људи који су пре-симптоматски или асимптоматски инфицирани током трајања инфекције шире болест на овај начин.

Недостатак података за препоруку широке употребе маске

Не препоручујемо захтев широкој јавности без симптома болести КОВИД-19 да рутински носи платнене или хируршке маске јер:

Нема научних доказа да су делотворне у смањењу ризика од преноса САРС-КоВ-2

Њихова употреба може довести до тога да особе које носе маске опусте друге напоре дистанцирања јер имају осећај заштите

Морамо сачувати залихе хируршких маски за здравствене раднике који су изложени ризику.

Препоруке за неношење маски – како то многи предлажу – неће смањити пренос САРС-КоВ-2, а о томе сведочи широко распрострањена пракса ношења поменутих маски у провинцији Хубеи у Кини, пре и током масовног преноса вируса КОВИД-19 у претходном периоду ове године. Наш преглед релевантних студија указује да ће платнене маске бити неефикасне у спречавању преноса САРС-КоВ-2, било да се носе као контрола извора заразе или као лична заштитна опрема.

Хируршке маске су вероватно корисне када се користе као контрола извора (што значи да носилац ограничава ширење вируса на другу особу) преко симптоматског пацијента у здравственој установи да би се зауставило ширење великих честица путем кашља и ограничило бочно ширење честица кашља. Оне такође могу бити делимично корисне као контрола извора или лична заштитна опрема у кућним условима.

Респираторне маске су, међутим, једина опција која може да обезбеди заштиту радницима који су изложени директном удару КОВИД-19, након примене свих процедура за оптимизацију њиховог снабдевања.

Не знамо да ли су респираторне маске ефикасна мера у циљу контроле извора заразе у јавности. Респираторна маска која није тестирана и прилагођена не може пружити бољу заштиту од хируршке маске. Респираторне маске могу се користити као заштитна опрема само када су одговарајуће величине и ако су тестиране како би се показало да постижу одговарајући заштитни фактор. У време када су залихе респираторних маски ограничене, требало би их чувати за здравствене раднике директно изложене вирусу да би се спречило њихово заражавање.

Ове препоруке су засноване на анализи доступне литературе али и информацијама које су упутили експерти у форми консултација. Намера нам је да изнесемо своје критеријуме за анализу, резимирамо литературу која најбоље одговара тим критеријумима и опишемо активности које могу помоћи јавности да би дошло до „заравнања криве“ а тиме и заштитили и здравствени радници а и шира јавност.

Схватамо да јавност, употребом шивених маски, настоји да допринесе бољој заштити медицинских радника, али постоје много бољи начини за помоћ.

Ефикасност филтера и одговарајућа величина су кључни за респираторне маске
Најбољи доказ о учинку маски и респираторних маски представља испитивање ефикасности филтера, а затим процена величине маске (да ли честице могу ући са стране). Прво се мора измерити ефикасност филтра. У случају да је филтер неефикасан, процена величине ће бити мерило ефикасности филтера, а не онога што што доспе кроз места на којима маска не належе на лице.

Ефикасност филтера

Респираторне маске прикупљају честице кроз неколико физичких механизама који укључују дифузију малих честица као и пресретање и судар великих честица.1 Н95 респираторне маске за филтрирање великих честица (ФФРс) направљене су од електретског материјала за филтрирање са електростатичким привлачењем за додатно сакупљање свих величине честица.2

Сваки филтер има опсег величине честица које неефикасно сакупља. Изнад и испод овог опсега, честице ће се сакупљати са већом ефикасношћу. За влакнасте неелектретске филтере ова величина је око 0,3 микрометра (µм); за електретске филтере он се креће од 0,06 до 0,1 µм. Приликом тестирања најзначајнија је тачка неефикасности. Како се проток повећава, честице у овом опсегу прикупљаће се мање ефикасно.

Најбољи тестови филтера се спроводе у најнеповољнијим условима: велика брзина протока (80 до 90 литара у минути [Л/мин]) са величинама честица у најмањем опсегу ефикасности. Ово гарантује да ће ефикасност филтера бити висока при типичним, нижим протоцима за све величине честица. Тестови за сертификацију филтера респираторних маски користе 84 Л/мин, што је знатно изнад типичних брзина дисања од 10 до 30 Л/мин. Ознака Н95 значи да филтер показује најмање 95% ефикасности у најмање ефикасном опсегу величине честица.

Студије би такође требало да обухвате добро познате инертне честице (не биолошке, антропогене или натурогене) као и инструменте који мере концентрације у уским категоријама величине, а требало би да укључују Н95 ФФР или сличне респираторне маске као поуздану контролу.

Одговарајућа величина

Као што је раније напоменуто, одговарајућа величина маске би требало бити мера колико добро маска или респираторна маска спречавају пролаз честица око маске за лице. Панели са репрезентативним појединцима откривају више о овој ставки него тестови изведени на неколико појединаца или манекена.

Квантитативни тестови којима се мере концентрације унутар и изван маске су још префињенији од квалитативних који се ослањају на укус или мирис.

Маске, Н95 респираторне маске и њихов учинак

Следећи препоруку да платнене маске морају бити испитане и проверене за употребу у здравственим установама током следеће пандемије грипа,3 Национални институт за безбедност и здравље на раду (НИОСХ) спровео је студију учинка филтрирања на одевним материјалима и предметима, која је обухватила како комерцијалне маске од платна које су на тржишту рекламиране за загађење ваздуха и алергене, тако и мајице, дуксеве, мараме и пешкире.4

Ефикасност филтера је измерена у широком опсегу малих величина честица (0,02 до 1 µм) при 33 и 99 Л/мин. Ефикасност респираторних маски Н95 је била већа од 95% (како се и очекивало). За читав низ тестираних честица, мајице су имале 10% ефикасности, мараме 10% до 20%, платнене маске 10% до 30%, дуксеви 20% до 40% и пешкири 40%. Све платнене маске и материјали имали су скоро нулту ефикасност при 0,3 µм, величини честица које лако продиру у плућа.4

Друга студија проценила је 44 различите врсте маски, али и других материјала са сличним методама и малим аеросолима (0,08 и 0,22 µм).5 Ефикасност филтрирања Н95 респираторне маске била је већа од 95%. Медицинске маске показале су 55% ефикасности, маске уопште 38%, а марамице 2% (један слој) до 13% (четири слоја).

Ове студије показују да ће платнене односно шивене маске имати врло ниску ефикасност филтрираља (2% до 38%). Медицинске маске су направљене од широког спектра материјала, а студије су откриле широк спектар ефикасности филтера (2% до 98%), а већина показује ефикасност 30% до 50%.6-12

Прегледали смо и друге студије ефикасности филтрирања импровизованих платнених маски направљених од различитих материјала. Ограничења су представљале аеросоли који су окарактерисани13 или да су превелики14-16 или имају премалу брзину протока.17

Величина (респираторних) маски

Још увек нису развијене смернице за ношење платнене или хируршке маске. Н95 респиратоне маске морају задовољити фактор уклапања (однос концентрације изван и унутар маске) од најмање 100, што значи да маска мора да смањи спољну концентрацију за 99%, у складу са стандардом за заштиту дисајних органа (ОСХА). Када се фактор уклапања мери на маски са неефикасним филтерима, то онда представља меру сакупљања честица помоћу филтера узимајући у обзир и фактор колико добро маска спречава пролаз честица око маске за лице.

У неколико студија анализирана је прикладност величина платнених маски.13,18,19 Нисмо користили њихове резултате за процену учинка маски, јер ниједна није мерила ефикасност филтрирања нити је респираторне маске уврстила као позитивну контролу.

Једно истраживање хируршких маски које је показало релативно високу ефикасност од 70% до 95% коришћењем метода испитивања које предлаже Национални институт за безбедност и здравље на раду (НИОСХ) измерило је укупну ефикасност маски (филтер и маска) од 67% до 90%7 . Ови резултати показују да хируршке маске, чак и са релативно ефикасним филтерима, не прилежу добро уз лице.

Укратко, платнене маске показују врло ниску ефикасност филтрирања Дакле, чак и маске које добро пристају уз лице неће спречити удисање или испуштање малих честица.

Једна горе поменута студија о налегању хируршке маске указује на то да се лоше приањање може донекле надокнадити добрим филтрирајућим учинком, премда се свакако не може приближити нивоу заштите који нуди респираторна маска. Проблем је, међутим, што многе хируршке маске имају веома лоше перформансе филтрирања. Хируршке маске се не вреднују уз помоћ тестова за филтере у најнеповољнијим случајевима, тако да не постоји поуздани начин да се открије које од њих су ефикасније у филтрирању.

Студије учинковитости у реалном окружењу

Пре него што постану препорука за све, важно је разумети функцију (респираторних) маски у домаћинствима, здравству и другим окружењима.

Платнене маске као контрола извора инфекције

Историјски преглед платнених маски открива да су почев од касних 1800-их маске употребљавале у америчким здравственим установама, прво као контрола извора инфекције између пацијената и медицинских сестара, а касније као лична заштитна опрема медицинских сестара.20

Келог 21, истражујући разлог неуспеха платнених маски, чије је ношење захтевано од јавности зарад заустављања пандемије грипа 1918. године, открио је да је број слојева платна неопходних за постизање прихватљиве ефикасности довео до отежаног дисања и проузроковао пролаз честица око маске. Нисмо пронашли добро поткрепљене студије о платненим маскама као контроле извора инфекције у домаћинствима или здравственим установама.

Укратко, с обзиром на оскудност информација о њиховом учинку као контроли извора инфекције у реалним окружењима, заједно са изузетно ниском ефикасношћу филтрирања платнених маски и њиховим лошим пријањањем, нема доказа који подржавају њихову широку употребу или употребу у здравству ради контроле емисије вирусних честица.

Хирушка маска као контрола извора инфекције

Успели смо да идентификујемо само две студије о заражавању у кућним условима у којима је хируршке маске носио само нулти пацијент, као контролу извора инфекције. 24,25 Ниједна од њих није имала значајан утицај на секундарни пренос болести, иако су обе студије имале значајна ограничења.

Клиничка испитивања у хируршким салама нису показала разлику у стопама инфекције рана са хируршким маскама и без њих.26-29 Упркос овим налазима, хирурзима је било тешко да се одрекну дугогодишње праксе.30

Постоје очигледни резултати добијени из лабораторијских истраживања кашља заразних појединаца да хируршке маске јесу ефикасне у спречавању преноса великих честица31-34 и у смањивању бочне дисперзије честица кашља, али уз истовремено померање преноса аеросола изнад и испод маске.35

Такође постоје очигледни подаци да хируршке маске могу бити ефикасне у смањењу укупног преноса честица код пацијената који имају туберкулозу отпорну на више лекова,36 цистичну фиброзу,34 и грип.33 Ови подаци потврђују да су хируршке маске смањиле пренос великих честица (веће од 5 µм) чак двадесет пет пута, а пренос малих честице троструко код пацијената заражених грипом.33 Сунг37 је установио смањење респираторних вирусних инфекција код пацијената матичних ћелија за 43%, у случају када су сви, укључујући и пацијенте, посетиоце и здравствене раднике, носили хируршке маске.

Укратко, чини се да ношење хируршких маски у кућним условима има врло мали утицај на пренос респираторних болести. Један од могућих разлога може бити тај што се у кућним условима маске вероватно не носе непрекидно. Ови подаци сугеришу да хируршке маске које носи шира заједница неће имати никакав или ће имати врло слаб утицај на пренос болести током пандемије.

Не постоје докази да су хируршке маске које носе здравствени радници ефикасне у ограничавању преноса малих честица или у спречавању контаминације рана током операције.
Са друге стране, постоје скромни докази да хируршке маске које пацијенти носе у здравственим установама могу смањити пренос великих честица које се шире кашљем али и недовољни докази да се пренос малих честица такође може смањити.

Н95 маске као контрола извора инфекције

Широку употребу респираторних маски сагледао је НИОСХ (Национални Институт за безбедност и здравље на раду): (1) необучени корисници неће правилно носити поменуте маске, (2) респираторне маске нетестираних величина вероватно неће приањати те ће бити неодговарајуће и (3) шивене маске од платна не пружају ниво заштите као респираторне маске са одговарајућом провером.

Неколико студија дају анализу ефикасности респираторних маски. Употреба Н95 маски код људи који кашљу нуде већу ефикасност у смањену бочног расипања честица него хируршке маске (15 цм односно 30 цм дисперзије редом), док је у поређењу са неношењем маске (68 цм) разлика још изражајнија. 35 Пацијенати са цистичном фиброзом су изјавили да је ношење хируршке маске било подношљиво током кратких временских периода, али не и ношење Н95 маске.34

Укратко, употреба Н95 маски код пацијенте неће бити делотворна и можда неће бити одговарајућа, посебно уколико имају респираторне болести или друга придружена здравствена обољења. С обзиром на тренутни дефицит респираторних маски које су неопходне у здравству, не препоручујемо употребу Н95 маски у јавном простору или у кућним условима.

Платнене маске као лична заштитна опрема

Насумично испитивање, у коме је поређен ефекат медицинских и платнених маски на обољевање здравствених радника, показало је да је вероватноћа добијања грипа 13 пута већа код оних који носе платнене маске у односу на оне који носе медицинске маске.38

Укратко, претходно описан веома лош учинак филтрирања и пријањања платнених маски и њихова врло ниска ефикасност у здравственим установама доводе нас до закључка да платнене маске не пружају заштиту здравственим радницима који су изложени заразним честицама у контакту са зараженим или потврђеним пацијентима.

Хируршке маске као лична заштитна опрема

Неколико насумичних испитивања није изнедрило статистичку разлику у ефикасности хируршких маски у односу на Н95 маске у смањењу исхода заразних респираторних болести код здравствених радника.39-43

Већина приказа није изнедрила било какву предност једне опције над другом.23,44-48 Недавне мета-анализе откриле су да Н95 маске нуде већу заштиту од клиничких респираторних болести49,50 и лабораторијски потврђених бактеријских инфекција,49 али не и вирусних инфекција или болести сличних грипу.49

Недавна обједињена анализа два ранија истраживања у којима су упоређиване медицинске и респираторне маске Н95 у односу на контролну групу (без заштите) показала је да је вероватноћа да су здравствени радници који континуирано носе Н95 маске имали 54% мању вероватноћу да добију респираторне вирусне инфекције од појединаца из контролне групе (П = 0,03), док су они који су носили медицинске маске имали је само 12% мање вероватноће од контролне групе (П = 0,48; резултат се не разликује значајно од нуле).

Иако нема довољно података који подржавају употребу хируршких маски као заштитне опреме у реалним условима, две мета-анализе и најновија делимично контролисана студија51 у комбинацији са резултатима ефикасности делимичног филтрирања и неодговарајућег приањања маске на лице, доводе нас до закључка да хируршке маске пружају врло низак ниво заштите од аеросола. Извесно је да постоји одређена заштита од капљица и течности које се избацују директно на маску, али би у том случају визир свакако био бољи избор.

Н5 као лична заштитна опрема

Једна хронолошка и компаративна студија показала је да је ризик од САРС-а (тешког акутног респираторног синдрома, такође узрокованог коронавирусом) којем су изложене медицинске сестре мањи уколико стриктно носе Н95 маске него ако користе хируршке маске.52

Укратко, ова студија, тј. претходно поменуте мета-анализе, односно делимично контролисано испитивање,49,51 и лабораторијски подаци који показују високу ефикасност филтрирања и јако неостижне факторе уклапања, односно приањања маске, наводе нас на закључак да Н95 маске нуде супериорну заштиту од заразних аеросоли који се преносе удисајем а са којима су несумњиво у контакту приликом збрињавања КОВИД суспектних или потврђених пацијената. Принцип предострожности подразумева веће нивое респираторне заштите, попут респираторних маски са пречишћивачем ваздуха, за поступке при којима се ослобађа већа количина аеросоли, као што су интубација, бронхоскопија и прибављање респираторних узорака.

Закључак

Иако овај чланак не представља исцрпну анализу маски и респираторних маски као контроле извора инфекције и личне заштитне опреме, аутори су у њему дали преглед најрелевантнијих студија о лабораторијским и реалним карактеристикама маски у циљу информисања и давања препорука. Резултати лабораторијских студија које испитују резултате филтрирања и приањања маски поткрепљују и поклапају се са налазима у реалним окружењима.
Платнене маске су неефикасне као контрола извора заразе и заштитне опреме, хируршке маске делимично спречавају пренос инфекције са заражених пацијената, док респираторне маске представљају најбољи избор за заштиту здравствених радника и оних изложених инфекцији, али се не препоручују за контролу извора заразе. Ове препоруке се односе на пандемијске и непандемијске ситуације.

Занемарујући чињеницу да су платнене или хируршке маске неделотворне, препорука јавности о њиховом неношењу могла би неоспорно бити протумачена као препорука о престанку самоизолације. Сада је прекасно за било шта, изузев за спречавање што већег броја контаката између људи.

Маске могу довести до забуне око ових порука и дати људима лажни осећај сигурности. Да су маске биле решење у Азији, зар није требало да пандемија буде заустављена пре него што се проширила широм света?

Најбољи начин да се здравствени радници заштите

Здравственим организацијама препоручујемо да следе смернице америчких центара за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) полазећи прво од уобичајених, затим непредвиђених и најзад кризних сценарија како би избалансирали испоруку респираторних маски. Препоручујемо коришћење дигитрона брзине сагоревања препорученог од ЦДЦ како бисте идентификовали подручја у којима се може редуковати употреба Н95 маски и направили контролну листу подручја са повећаним потребама за Н95 маске.

Читаоцима који су разочарани препоруком да не треба да праве маске од платна нити за себе нити за здравствене раднике, препоручујемо да потраже Н95 маске или друге типове респираторних маски за здравствене организације. Охрабрите своју локалну или државну управу да се организују и ступе у контакт са привредним предузећима у циљу набавке респираторних маски и њиховог опскрбљивања здравствених радника.

Извор: нашаборба

MD MONTEL