Лажи

JP Putevi Brcko

Пише: Неда Козомара

Има нечег, много нечег трулог у свим државама, данским и ноћним.

Чини ми се да сви људи, кад излазе из куће на посао или уопште кад изађу вани, редовно смишљају како што боље или што горе да преваре некога, по могућности што више особа. Да ли уопште нека држава у данашње вријеме осмишљава стварање послова и материјалних добара, а да се при томе не вара становништво?!

Замислите кад од родитеља у породилишту још први дан по рођењу дјетета отимају новорођенче и продају га, ко зна коме и гдје, до тога да се осмишљавају неки разни апарати који ће вам живот преправити у бајку, лијекови који оздрављују исте секунде, пилуле које топе сало већ сутрадан, нар, искључиво из Херцеговине, лијечи корону, кредити из банака који чак и ваши унуци захтијевају да их подигнете да им купите играчке и остало о чему маштају, а како и кад ћете их вратити – то је већ ваш дугорочни проблем.

Рекламне кампање, њих 80 одсто, чисте су лажи или у најбољем случају преувеличана истина, вијести које се праве по наруџби онога ко плати више, половни аутомобили са сакривеним пређеним километрима и дијеловима залијепљеним “Охо” љепилом до првих пређених километара. Станови које купујете, скоцкани као цура за удају, а за који дан и балкони отпадају, камоли чесме. Није за причу колико лажу „славни“ о својим хонорарима, о својим браковима, тамо неким вјереницима, о поријеклу, везама и пријатељима, о фирмираној гардероби…

Жена лаже мужу да јој је сестра још лани купила чизме, питајући: “Зар се не сјећаш”. Љубавник лаже љубавници на телефон да је на ауто-путу, баш излази из Сарајева, а зидови звече у ехо из његовог стана у Бањалуци, јер чека неку трећу, док је већ малоприје слагао законитој жени да је на састанку с пословним људима. Наравно да нема појма да, у исто вријеме, све три лажу њега.

Све се претворило у једну општу лаж која се шири као поплава, геометријском прогресијом и постаје пожељна комуникација, општеприхваћена, тзв. тренд.

Најчудније у цијелој причи је колико се сви чуде, у овој 2020. години, шта нас снађе. Како је могуће да овакав честити и богобојазни народ поклопи тешка пошаст и сручи се на нас оволико зла?! Зар смо ми, недужни и скромни, заслужили тамо неку свјетску болест?

Како је само тако плодно тло изабрала наша аутохтона клетва: Дабогда се узохолио!

Кажу да је истина о себи добра за савјест, али незгодна за углед, нарочито у овом лажном свијету у којем је једина истина – коронарна!

Ко преживи, скинуће маску!

MD MONTEL