Њемачка се ЗАТВАРА и то на дуже, а посљедице ће се осјетити и у СРБИЈИ!

JP Putevi Brcko

На тешку, и здравствену и економску ситуацију у Њемачкој, званичници упозоравају већ неко вријеме, а да борба постоји и тек предстоји јасно је и из најновијих мијера које су већ сада продужене на јануар.

Стање у њемачкој економији, у најкраћем, добро описује податак да је 28 одсто тамошњих приватних фирми користило државну помоћ у новембру. Мјесец дана раније било их је 24 процента, и такав раст за тако кратко вријеме, тврде упућени, никако није за занемарити. Лоша вијест је истовремено и да ће Њемачка обуставити помоћ у у садашњем обиму према малим предузетницима. Домаћи економисти тврде да подаци из Њемачке брину и Србију, и то с разлогом, преноси “Блиц”.

Још од почетка пандемије константно се истицало да ће околности у највећим европским економијама утицати на развој ситуације и у Србији, а имајући у виду да су управо те земље наши највећи економски партнери.

Да практично највише економски зависимо од Њемачке показују и подаци о расту извоза робе из Србије у ту државу, који је прошле године повећан за 184 милиона евра и достигао 1,7 милијарди евра.

Поред тога што извоз Србије у Њемачку чини око 12 одсто укупног извоза, колико су двије економије повезане говори и податак да њемачке компаније у Србији, њих око 400, запошљавају око 60.000 људи. Према ријечима предсједника Привредне коморе Србије, Марка Чадежа, и та бројка је сигурно дупло већа, јер постоје српске фирме које достављају робу тим предузећима.

Тешка ситуација у Њемачкој најочигледније на два начина може да се одрази на Србију, како је то објаснио професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић.

“Ако њемачке компаније које послују у Србији буду имале проблема у матичним фабрикама, због ванредног стања, смањене производње или привременог заустављања, биће смањене и потребе за производњом и код њихових српских партнера и коопераната”, казао је Савић.

А, то посљедично значи удар и на раднике, и на плате, и на стандард, и опет у круг – удар на потрошњу и производњу…

Други проблем односи се на српски извоз, који ће очекивано бити мањи, имајући у виду и смањену потрошњу и производњу у Њемачкој, као и отежану транспортну комуникацију. Савић наводи да свакако неће све стати, али да мањи извоз може да буде посљедица тешкоћа приликом преласка граница, отежаног саобраћаја и свега осталог што повлачи “закчључавање”. Ипак, сматра да је “нешто научено” из првог таласа те да ће штета бити мања него у марту, на почетку пандемије.

Боље него у првом таласу

С друге стране, економиста Александар Стевановић оцијенио је да ће се садашње затварање европских земаља много мање одразити на српску привреду, него оно на почетку пандемије у марту и априлу. Најприје зато што ово није закључавање тог интензитета као на старту, а друго зато што сви имају много више искуства и знања како би требало да се понашају.

Каква је ситуација у Њемачкој

А колико је ситуација у Њемачкој озбиљна види се најприје по томе што су мјере уведене 2. новембра продужене те се њихово преливање очекује и у јануару. Наиме, због тешке епидемиолошке ситуације у Њемачкој су затворени барови, ресторани, културне и спортске установе. С обзиром на високе бројеве новозаражених, канцеларка Ангела Меркел изјавила је вјерује да би те мјере ограничења контаката могле бити продужене и на јануар.

Уз то су још уведене и мјере ограничења броја особа на окупљањима, као и минималну површину за муштерије у малопродаји. Оно што можда и највише тренутно брине, прије свега угоститеље, јесте потенцијална забрана рада скијалишта и одлазака на одмор о којој се говори, што би допринело ионако тешкој ситуацији у туризму.

Њемачки министар економије Петер Алтмајер изјавио је да “државна помоћ фирмама не може да траје унедоглед.”

Алтмајер је обећао да порез неће бити повећан прије избора који су заказани крајем 2021, министрово упозорење је у складу са изјавом шефа особља канцеларије Ангеле Меркел, који је рекао да не постоји та државна помоћ која би потпуно збринула приватне компаније.

И, док државна помоћ заиста може да помогне компанијама да преживе кризу, то неће проћи без посљедица, оцијенио је лист Ханделзблат.

Извор:Блиц

MD MONTEL