Како пробиотицима да побољшате имунитет и зашто витамин Де треба узимати после подне

Kolubara

Угледни стручњак, који се и сам суочио са ковидом 19, подсетио је да је цревни систем највећи имунолошки орган у нашем телу и да пробиотици у одржавању и изградњи имунитета играју огромну улогу.

Гостовање проф. др Дина Тарабара у емисији „РТС Ординација“

 

Клиничка слика ковида 19 зависи од количине вируса коју добијете

Др Тарабар је навео да је имао специфичан облик ковида 19 који је напао његов централни нервни систем и да је због тога имао главобоље, зујање и дупле слике.

„Болест је дошла неочекивано и тихо. Благе температурице првих пар дана, као прехлада“, навео је др Тарабар и додао да су симптоми били блажи од грипа.

Када је температура прешла 40 степени, наводи да је отишао у болницу где му је констатована обострана упала плућа.

„Тежина клиничке слике је директно пропорционална количини вируса коју добијете. Вероватно сам ја био изложен већој количини и онда ми је то отишло у централни нервни систем. Био сам пар дана без свести“, казао је др Тарабар.

Лечио се у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“, у којој и ради и захвалио се колегама који су га лечили.

Истакао је да бактерија у људском организму има десет пута више него ћелија и да је њихова улога да чувају наш имунитет и да проценат лоших бактерија не сме да премаши 15 одсто.

„Зато те бактерије раде много, много посла за нас и штите нас од силних бактерија, других опасних и токсичних ствари, подижу наш имунитет и способност“, објаснио је професор Дино Тарабар током гостовања у емисији РТС Ординација.

Нагласио је да бактерије утичу и на многе друге процесе, као што су гојазност, дијабетес, алергије, нервни систем, али и на развој многих болести, попут мултипле склерозе и Паркинсонове болести.

„Ми морамо да хранимо те добре бактерије. Ви храните срце, плућа и све. Ми морамо да хранимо и наш микробиом. И оне траже храну. Ако оне нису добиле храну, а то су хране у влакнима и у поврћу, промениће се пе-ха вредност, промениће се пропустљивост у цревима. Оне ће да пате“, рекао је угледни гастроентеролог.

Др Тарабар је истакао да и бактерије имају свој ритам и да имају одређено време када су будне и када спавају.

„Ако ви не спавате, ни бактерије не спавају. Ви их малтретирате“, навео је професор Тарабар и нагласио да ћемо, ако водимо рачуна о њима, бити добро.
Цревна флора се нарушава великим количинама антибиотика

Говорећи о нарушавању цревне флоре, професор Тарабар је рекао да је најчешћа грешка коју људи чине узимање великих количина антибиотика.

„Ми смо веома склони да за вирусне инфекције узимамо антибиотике. Тај антибиотик треба да убије патогену бактерију за коју смо претпоставили да је изазвала болест, али антибиотик убија и све остале добре бактерије. Онда почиње да се ремети баланс и зато уз антибиотике дајемо пробиотике“, казао је професор Тарабар.

Нагласио је да је важна разноликост у цревима која се добија адекватном исхраном, а да је шећер најгора могућа храна за то.

„Он се апсолутно обради и апсорбује у танком цреву. Шта дође у дебело – ништа. Значи ви не храните своје бактерије. Али ако узмете комплексне угљене хидрате, они не могу комплетно да се размноже, као целулоза – када једете јабуку са кором. Ви не можете у вашем танком цреву да је обрадите. Она ће доћи у дебело црево и тамо чекају добре бактерије које ће да се нахране целулозом и радиће сву добру ствар за нас“, истакао је професор Тарабар.

Додао је да ће бактерије патити уколико се не нахране комплексним угљеним хидратима и да ће бити неадекватна одбрана, а да ће се клостридија, кандида и сличне бактерије размножити и почети да нам праве штету.
Микробиом се формира до треће године живота

Др Тарабар је навео да се деца рађају без бактерија и да се микробиом у највећој мери формира до треће године живота. Такође је истакао да се вагинални порођај и исхрана мајчиним млеком препоручују због тога што су то први контакти деце са бактеријама.

„Деци никако не давати антибиотике претерано у тим годинама када настаје микробиом“, казао је професор Тарабар и додао да би конзумацију шећера требало свести на минимум.

Истакао је да примећује да је у последње време у тренду цеђење сокова, али да на тај начин влакна која су корисна за бактерије у нашем организму остају у апарату за цеђење.

Гастроентеролог је истакао да би бактерије биле захвалне уколико бисмо, између осталог, јели житарице у целом зрну, лук, бобичасто воће, поврће и хељду и да је то храна за наше добре бактерије и да ће нам оне вратити тако што ће нас чувати од болести.

Др Тарабар је навео да су, осим антибиотика, штетни и нестероидни антиреуматици, попут диклофена и ибупрофена, које људи пију заједно са аспирином, могу да направе улцерације у цревима које изгледају као улцерозни политис.

„То је врло опасно и то такође ремети цревну флору“, упозорио је професор Дино Тарабар.
Балансирана исхрана даје разноликост бактерија у цревима

Говорећи о исхрани, професор Тарабар је рекао да уколико се стално једе иста храна, бактерије ће се налазити на истом месту и вариће исту храну и да не треба претеривати ни у чему, па ни у дијетама.

„Баланс је битан. Он ће вам дати разноликост бактерија у цревима. Разноликост вам даје здравље“, нагласио је Тарабар.

Истакао је да ће особе код којих је цревна флора поремећена осећати бол и надутост у стомаку, мука, гађење, повраћање, надимање, гасови и имати поремећене столице.

Када је реч о одабиру пробиотика, професор Тарабар је навео да би, осим у случају путног тровања, избор пробиотика требало препустити лекарима, који ће на основу симптома одредити терапију.

Уколико, пак, одлучите да узимате капсуле пробиотика ради ојачања имунитета, професор Тарабар препоручује препарате који имају више сојева и напомиње да их је важно узети пре истека рока трајања.

„Није битно који ћете узети, да не рекламирамо било кога. Узмите онај који има више бактерија, већи број сојева. Што више милијарди бактерија, то боље“, казао је др Тарабар.
„Ефекат пробиотика траје онолико дуго колико се пију“

Додао је да ефекат пробиотика траје онолико дуго колико се пију и највише шест до седам дана после тога.

„Ви ако хоћете ефекат од њих, морате стално да их пијете. Ако вам треба, као што ми дајемо за неке хроничне ствари као што су нервозна црева, улцерозни колитис, па чак и Крон (Кронова болест)“, нагласио је професор Тарабар и додао да нема проблема да се пробиотици дуго пију.

Говорећи о уношењу пробиотика кроз одређене намирнице, професор Тарабар је истакао да ниједан пробиотик не може остати трајно у организму, осим ако не се уноси трајно кроз одређене намирнице.

Међу намриницама којие су богате пробиотицима су јогурт, кефир, кисели купус, бели лук и манго.

„Ако то уносите и ако имате разноврсност све ове хране, ви не треба да узимате пробиотике“, нагласио је проф. др Дино Тарабар.

Од намириница се издваја и кисели хлеб, што је, према речима др Тарабара, хлеб који се прави од природног квасца.

„Нема квасца, него се од црног, ражаног хлеба прави природни квасац и то је тај кисели хлеб, бесквасни. Његова основа је са пробиотским бактеријама“, нагласио је Тарабар и додао да би потпуно требало избегавати бели хлеб због простих шећера које садржи.
Због чега витамин Де треба узимати после подне

Осим пробиотика, Тарабар препоручује и коришћење витамина Де и то 2.000 јединица дневно.

„Немојте пити витамин Де ујутро. Има такође антиинфламаторни ефекат. Ујутро се највише лучи кортикостероида. Не треба се борити са њима, јачи су. Како кортикостериоди смањују лучење током дана, ви додајете витамин Де, али 2.000 јединица. Терапијска доза за ковид је 10.000 јединица“, казао је Тарабар.

Потребно је пити и цинк, магнезијум, селен и витамин Це који би, како је рекао професор Тарабар, требало пити и у већим дозама – и до 6.000 милиграма.

„Ја сам у склопу опоравка добијао интравенски и 30 до 40 грама витамина Це“, казао је Тарабар, говорећи о сопственом опоравку од последица ковида 19.

Навео је да су спроведена истраживања и да су пацијенти који су пили пробиотике имали лакшу клиничку слику и да су се краће лечили од поремећаја упале плућа.

Извор: РТС

MD MONTEL