Чаробни кључ

JP Putevi Brcko

Пише: Неда Козомара

Никад се планета није ујединила као сад, у једној жељи за НГ а то је, да корона ишчили, онако, како је и дошла, непозвана.

Корона је потпуно иста као нека омражена комшиница или даљна рођака без које није могао проћи ниједан ручак нити поподневна кафа. Нико је не зове чак и она осјети колико је непожељна кад се колута очима на њен долазак и присуство. Али, не вриједи!
Таман помислиш нема је а она иза врата у ходнику, рупи однекуд као да је кроз тавански отвор пропала и створи се ниоткуд. Деси се да и кад умре, таква „прибадача“, њен дух је присутан у свакој нашој соби, у ладици за есцајг, кутији игала и конаца, у малим теглицама зачина. Нема тог мјеста гдје није посијала себе.

Талог тог чемера се већ слегао толико да се у нама могао сифон зачепити, онај од желуца до цријева јер се таложи, ево већ, годину. И онда нас протресе земљотрес!
У рану зору па сутра у подне. Толико да се талог са дна душе подиже до тјемена.
Све инсигније побуњеника кућних изолација, одреда маскирних појава, дистанце од 2м, прославе НГ у сопственој кући с најближима, све нестаде у паничном страху за губитак 4 зида и крова над њима. Сви су изјурили напоље, успут се молећи богу да се стигне до излаза и слободне територије.
О, како је дивно имати свој дом кад си због земљотреса напољу и не знаш кад се смијеш вратити унутра. А унутра, знаш да је топло и да све мирише на твоју доколицу.

Чекамо ноћ и већ је вријеме спавања а нико се не скида. Слушам комшиницу, каже да ће у ципелама лећи у кревет, обучена, спремна за покрет и бјежанију као у трећој офанзиви, преко Козаре!
Стиже ми порука од ћерке; немој се свлачити потпуно и нек ти је при руци телефон, новчаник и пасош!
Рекох јој; нећу на годишњи ваљда! Паметније у том случају, да заноћим у ауту.

Дијете мисли да земљотрес долази ноћу као дух па да се спремим за добродошлицу и да му обучена салутирам!

Зовем телефоном једну пријатељицу која је громко богорадила на дочек НГ у свом стану јер је одавно припремила нову хаљину. Попила је Леxилијум послије земљотреса и тако као успавана љепотица полако сриче. Намјерно је питам, као да не знам, гдје ће бити у четвртак, 31.12. И чујем невјероватну реченицу;

„моја кућица, моја слободица,
мужић – кључић!“

MD MONTEL