Трамп се обавезао на „мирну“ предају власти након што је Конгрес потврдио Џоа Бајдена за председника

Kolubara

Амерички председник Доналд Трамп обавезао се да ће „мирно“ предати власт дан након што су његове присталице упале у зграду Конгреса.

Пошто су демократе су након упада затражиле да актуелни председник буде уклоњен са функције, Трамп је на Твитеру написао да је „Конгрес потврдио новог председника, инаугурација ће бити одржана 20. јануара“.

„Ја ћу се сада усмерити на то да предаја власти прође глатко, мирно и беспрекорно – тренутак је за помирење“.

Због Трампових коментара на почетку протеста на Капитол Хилу, Твитер је на 12 сати блокирао председника, након што су проценили да би његови твитови могли да подстакну на насиље.

Амерички Конгрес је 6. јануара потврдио победу Џоа Бајдена на председничким изборима који су одржани у новембру, неколико сати пошто је група наоружаних присталица одлазећег председника Доналда Трампа упала у зграду Конгреса у Вашингтону, изазвавши нереде у којима је погинуло четворо људи, а 52 је ухапшено.

Бајден и потпредседница Камала Харис су сада и званично највиши званичници Сједињених Америчких држава.

Изборни гласови су потврђени пошто су и Сенат и Представнички дом одбили примедбе на гласање упућене из Пенсилваније и Аризоне.

Уобичајена процедурална седница прекинута је у среду када су Трампове присталице упале у зграду Конгреса.

Настављена је после неколико сати, након што је полиција истерала демонстранте.

У нередима је погинуло петоро људи.

Полиција је током упада упуцала једну жену у груди, а она је подлегла повредама у болници, саопштено је из полиције.

Још троје људи изгубило живот „због здравствених сметњи“, а погинуо је и полицајац Брајан Сикник, који је „повређен у сукобу са демонстрантима“.

Насиље је осудио и Мајк Пенс, одлазећи потпредседник САД.

„Најстроже осуђујемо насиље које се овде догодило и жалимо због губитка живота, као и повреда које су претрпели они који су бранили Капитол.

„Мирни протест је право сваког Американца, али овај напад на Капитол нећемо толерисати.

„Они који су укључени у њега биће строго санкционисани у складу са законом. Насиље никад не побеђује“, поручио је Пенс на Твитеру.

Узвици „хоћемо Трампа“ претходно су ођекивали ходницима Конгреса, чији су чланови евакуисани у пратњи полиције.

После вишесатних драматичних сцена зграда Конгреса је била обезбеђена, а до 6 часова ујутру на снази је био полицијски час у Вашингтону.

ФБИ је објавио да тражи помоћ у „идентификовању појединаца који активно подстичу насиље у Вашингтону“.

Тражи „информације и записе на друштеним мрежама“ у вези са насиљем.

Оставке и осуде

Према извештајима, бројни службеници Беле куће поднели су оставке у знак протеста због насилних протеста у Вашингтону, а наводно је то учинио и Мет Потингер, заменик саветника за националну безбедност.

Позивајући се на изворе блиске Трамповом сараднику, Блумберг њуз је јавио да је Потингер „запрепашћен нападом на Капитол и Трамповим подстицањем демонстраната“, док су извори рекли Си-Ен-Ену да се „Потингер није двоумио ни тренутка“.

Трампову администрацију напушта и специјални изасланик за Северну Ирску Мик Молвејни.

Некада најближи Трампов саветник, Молвејни је био шеф кабинета Беле куће од јануара 2019. до марта 2020.

„Синоћ сам позвао [државног секретара] Мајка Помпеа да бих га обавестио да дајем оставку. Ја то не могу. Не могу да останем „, рекао је у четвртак за Си-Ен-Би-Си.

„Они који су одлучили да остану, а ја сам разговарао с некима од њих, одлучили су тако, јер су забринути да би председник могао да убаци неког горег“, рекао је.

Ова информација уследила је после ранијих извештаја да су и бројни други службеници Беле куће поднели оставке након хаоса.

Међу онима који су раније поднели оставку су и заменица секретара за штампу Сара Мејтуз, шефица кабинета прве даме Меланије Трамп, Стефани Гришам и један од секретара Беле куће Рики Најста.

Двојица бивших званичника који су блиско сарађивали са Доналдом Трампом придружили су се осуди напада на Конгрес.

Бивши министар одбране Џејмс Матис директно је оптужио Трампа за потицање насиља.

„Насилни напад на наш Капитол, покушај потчињавања америчке демократије владавини руље, подстакао је господин Трамп“, изјавио је.

Матис је поднео оставку на функцију 2018. године после неслагања са Трампом око рата у Сирији.

Такође је оштро критиковао Трампов одговор у јулу на протесте „Животи црнаца су важни“, покренутим после убиства Афроамериканца Џорџа Флојда коме су полицајци у Минесоти прикљештили врат, а он је потом преминуо у полицијском притвору.

У међувремену, бивши шеф особља Беле куће Џон Кели објавио је на Твитеру да САД „морају бескрајно пажљиво да гледају кога ћемо изабрати на било коју функцију у земљи“.

Рекао је да би карактер, морал, етички досије и интегритет кандидата требало пажљивије испитати.

Пензионисани генерал је поднео оставку у Белој кући 2018. године и од тада, попут Матиса, јавно критикује Трампа.

Вођа сенатске већине Мич Меконел је критиковао Трампа током расправе у Сенату.

„Ако би ове изборе поништили пуки наводи са губитничке стране, наша демократија би ушла у спиралу смрти“, рекао је Меконел.

„Никада више не бисмо видели да цела нација прихвата изборе. Сваке четири године биле би борба за власт по сваку“.

После проглашавања резултата избора и потврђивања изборне победе Бајдена, Меконел је покушао да увери земљу да се Сенат неће поклекнути под притиском и насиљем.

„Из овог дома нас неће избацивати руља, насилници или претње“, рекао је.

„Нећемо се поклонити безакоњу или застрашивању“, поручио је.

Поједини чланови Републиканске странке такође су се обрушили на Трампа.

„Управо смо имали насилну руљу која је напала Капитол у покушају да нас спрече да извршимо нашу уставну дужност“, твитовала је конгресменка Лин Чејни, републиканка која често критикује Трампа.

„Нема сумње да је председник организовао руљу, да је председник је подстицао руљу, председник се обратио руљи.

Осуде, међутим, нису биле ограничене на Трампове уобичајене унутарпартијске критичаре.

Огласио се и сенатор Том Котон из Арканзаса, који је често био на страни председника.

„Крајње је време да председник прихвати резултате избора, престане да обмањује амерички народ и осуди насиље руље“, рекао је.
Реаговања у свету

Премијер Велике Британије Борис Џонсон осудио је „срамотне сцене“.

„Сједињене Државе залажу се за демократију широм света и сада је од виталног значаја да примопредаја власти буде мирна“, написао је на Твитеру.

Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је да је „љута и тужна“ због насилног напада на амерички Конгрес.

„Дубоко жалим што председник Трамп није признао пораз од новембра и поново јуче“, рекла је немачким посланицима на састанку.

„Сумње у исход избора су подстакнуте и то је створило атмосферу која је омогућила синоћне догађаје.“

Поздравила је изјаву новоизабраног председника Џоа Бајдена и чињеницу да је Конгрес потврдио његову победу, истакавши да би његова инаугурација требало да „отвори ново поглавље“ у америчкој демократији.

„То значи да су снаге демократије превладале“, рекла је.

„То је нешто што се одувек знало и очекивало од Сједињених Држава.“

У видео запису на Твитеру, француски председник Емануел Макрон је рекао: „Када у једној од најстаријих демократија на свету присталице одлазећег председника узму оружје да оспоре легитимне резултате избора, то значи подривање универзалне идеје – један човек, један глас“.

„Оно што се данас догодило у Вашингтону, дефинитивно, није Америка. Верујемо у снагу наших демократија. Верујемо у снагу америчке демократије“, додао је он.

Шпански премијер Педро Санчез рекао је: „Верујем у снагу америчке демократије. Нови председник Џо Бајден ће превазићи ову напету фазу и опет ујединити амерички народ.“

Шведски премијер Стефан Лофвен описао је инцидент као „забрињавајући“ и рекао да је то „напад на демократију“.
Шта се догодило?

Заједничка седница оба дома парламента требало је да преброји и потврди изборне резултате.

Међутим, сви правни покушаји да се Бајденова победа доведе у питање прошли су неуспешно.

„Ово није протест, ово је побуна“, изјавио је Џо Бајден, апелујући на Трампа да „захтева крај опсаде“, док је Трамп демонстрантима поручио да „разуме њихову бол“.

„Знам да вас боли. Сви знају. Нарочито друга страна, али морате да идете кући сада“, навео је Трамп.

Упад у Конгрес

Полиција је отерала демонстранте од зграде Конгреса, али су они и даље на улицама, упркос томе што је проглашен полицијски час.

Том приликом коришћени су сузавци и бибер спреј, преносе амерички медији.

Неки од демонстраната носили су панцире и борбену опрему, а поједини су се током упада Конгрес пели по зидовима.

На сликама са лица места могло се видети како Трампове присталице, од којих су неки били наоружани, марширају кроз ходнике Конгреса.

Трамп је на Твитеру затражио мирне протесте: „Без насиља“, навео је.

Трамп је издао наредбу да се у помоћ позове и Национална гарда.

Готово сви демонстранти у Вашингтону носили су транспаренте и заставе са Трамповим именом.

Трампове присталице су се претходно сукобиле с полицијом пошто су оборили металне барикаде у подножју степеница испред улаза.

Сенатор Џеф Меркли је у међувремену на Твитеру написао да је особље Сената спасило електорске гласове.

Демонстранти су се после упада у Конгрес задржали испред зграде, где је атмосфера била веома напета.

„Нисмо антифа“, један од њих викао је полицији. мислећи на групу анфифашистичких активиста који се противе Трампу.

Трампови следбеници носили су и плакате са натписима „покажите нам гласачке листиће“.

„Све што желимо је да полиција одустане и преда нам зграду“, изјавио је један човек пред камером, док су га други Трампови следбеници снимали.
Како су почели сукоби?

Сукоби демонстраната и полиције избили су недуго пошто се Трамп обратио хиљадама присталица и усијао атмосферу понављањем недоказаних тврдњи да је покраден на председничким изборима.

У обраћању Конгресу у среду Пенс је рекао да „није био овлашћен да једнострано одлучи које гласове треба бројати“.

Данима је вршен притисак на заменика председника Мајка Пенса, који је председавао седницом, да заустави потврђивање резултата.

Ипак, Трамп и даље категорично тврди да није доживео пораз.

Демонстранти су на Капитол стигли са митинга на ком је Трамп позвао присталице да подрже оне посланике који се противе Бајденовој победи.

Трамп је још у децембру прозвао на протест 6. јануара, а недељама уназад је потпиривао атмосферу недоказаним оптужбама о украденим изборима што је кулминирало нападом на зграду која представља америчку демократију.

Трамп, који одбија да призна изборни пораз, више је пута своје поборнике позвао да дођу у Вашингтон на дан кад Представнички дом и Сенат планирају да потврде победу Џо Бајдена.

„Статистички је немогуће да смо изгубили изборе“, твитовао је Доналд Трамп 20. децембра.

„Велики протест у Вашингтону 6. јануара. Будите тамо, будите дивљи!“.

Трамп је одбио да призна пораз на изборима 3. новембра, тврдећи у више наврата да је покраден, али без пружања било каквих доказа.

У среду је поновио: „Никада нећемо одустати. Никада нећемо признати.“

Такође је покушао да оспори резултате другог круга гласања за Сенат у Џорџији, традиционално републиканској држави са америчког југа.

Међутим, демократски кандидати из Џорџије, Рафаел Варнок и Џон Ософ, победили су републиканске ривале, па ће демократе први пут од 2009. водити оба дома парламента.

То може помоћи Бајдену да лакше доноси законе које сматра важним, пошто буде инаугурисан за председника 20. јануара.

Извор: данас

MD MONTEL