МУП УПОЗОРАВА ГРАЂАНЕ: Све чешћи лажни кредити и нигеријске преваре, предатори вребају на мрежама – чекају КЛИК наивних!

Kolubara

Роба наручена преко друштвених мрежа често није она која је приказана на фотографијама, упозоравају у МУП-у.

Одлучили сте да уштедите новац и да уместо у продавници, пазарите робу која се рекламира на некој од популарних друштвених мрежа. Кликнули сте дугме, наручили жељени артикал и задовољно трљате руке, чекајући да вам комад, рецимо, гардеробе или обућа буду достављени на кућну адресу. А онда после два или три дана (зависно од рока испоруке) – разочарање. Роба која вам је достављена није она која је била приказана на слици постављеној на друштвеној мрежи, а модел је знатно веће величина од оне која вам одговара.

Нажалост, како кажу у Одељењу за сузбијање високотехнолошког криминала (ВТК) МУП-а Србије, превара преко интернета све је више. Најчешће се, објашњавају, варају и доводе у заблуду грађани преко лажних страница на друштвеним мрежама. Такође често је и фалсификовање и злоупотреба платних картица на интернету с обзиром на то да све више грађана користи платне картице за плаћање онлајн услуга или наручивање робе.

„Честе су преваре где жртва купује одређени производ, а заузврат добије неки сасвим други или вредносно неодговарајући производ. Бележили смо и случајеве да се жртви, наводно, нуди одређени бескаматни кредит иностране банке, уз напомену да је претходно потребно уплатити одређене таксе или сличне, наводне, дажбине. Кредит, наравно, никада није ни био у оптицају, па се жртви наноси материјална штета. Поред ових, присутне су и тзв. нигеријске преваре, где се жртви шаље електронска порука да је добитник лутрије, али да је потребно да уплати таксу за пребацивање новца. Честе су и преваре са наводним продавцима аутомобила на интернет сајтовима у Србији, где се продавац представља као странац којем је возило остало заробљено у нашој земљи и тврди да хоће да га прода испод цене. Пошто треба да дође у Србију ради продаје, а да не би долазио без разлога, „продавац” тражи од оштећеног да уплати одређени износ који би покрио трошкове пута, а за који би касније, наводно, био смањен износ цене аутомобила“, објашњавају у Одељењу за сузбијање ВТК МУП-а Србије.

Превара је, кажу у том одељењу, више када се роба наручује преко друштвених мрежа него преко званичних продавница јер је, објашњавају, релативно лако направити странице на друштвеним мрежама које, наводно, нуде неку услугу или продају одређену робу. Такође „Фејсбук” и „Инстаграм” нуде псеудоанонимност, односно привид да је учинилац кривичног дела заштићен од проналажења и идентификације, а то није тачно.

Не постоји правило који је производ приликом онлајн продаје најподложнији превари. Најчешће је, наводе у МУП-у, реч о роби која је дефицитарна на домаћем тржишту, па грађани морају да је наручују из иностранства или о производима који су, иначе, скупи, а који се на интернету нуде по нереалној, вишеструко нижој цени.

„Сусретали смо се са случајевима да се на одређеним страницама на друштвеним мрежама жртвама нуди да попуне неку наводну анкету, а да ће заузврат добити неки поклон, обично неки технички уређај или новац. После тога се од жртве тражи да пошаље податке са платне картице, а које је јединствено одређују у платном промету. Преваранти злоупотребљавају те податке и узимају новац са рачуна тих платних картица. Такође, често се дешава и да се од жртава траже и фотографије личних докумената, које се даље користе ради вршења других кривичних дела превара и отварања лажних налога на друштвеним мрежама и сервисима за онлајн плаћања. Када је реч о правним лицима, најчешћи облик преваре је компромитовани пословни мејл. Суштина ове финансијске преваре је у томе да криминалци на интернету пресретну и преузму комуникацију између пословних партнера (углавном посредством пословних налога електронске поште) и да се новац намењен плаћању роба или услуга, уз употребе фалсификоване документације, преусмери на рачуне под контролом криминалаца“, наводе у Одељењу за сузбијање ВТК.

Штете и до више стотина хиљада евра

Штете које настају онлајн преварама крећу се од неколико десетина евра, у случајевима ситнијих превара, па до неколико стотина хиљада евра, када је реч о компромитованим пословним мејловима. У случајевима злоупотреба платних картица на интернету, при чему су оштећени понашао у складу са правилима њених употреба и обавезама које је потписао приликом закључивања уговора са банком, банке најчешће рефундирају трошкове трансакција. Наравно, уколико надлежнима као доказ приложе кривичну пријаву коју су поднели надлежном органу. У оваквим случајевима, банка се појављује као оштећено лице у поступку. Уколико је реч о осталим преварама, односно када је оштећени сам допринео да дође до злоупотребе платне картице – штету сноси он.

Извор: мондо

MD MONTEL