Вук склопљен од фиће и дијелова чак седам аута

Kolubara

Ратко Вукмирица (64) из Приједора возачки је положио прије тачно 46 година. Тада је, како прича провозао и своје прво ауто, слатку малу и у то вријеме популарну „пеглицу“.

“Кад сам пошао у војску продао сам је, а по повратку са служења војног рока купио сам себи “ладу”. Тад су је звали „жигули“. Била је 71. годиште и ја сам је баш момачки возао”, присјећа се Ратко својих првих љубимаца, четвероточкаша.

У то вријеме имао је само једно ауто, а данас у својој 64-ој има три. Донедавно је имао и пет, али одлучио је да три остави. Каже, заволио их је.

Ријеч је о правим олдтајмерима, опел рекорду олимпија из 58. године, BMW Исетта 60-то годиште и једном ауто које је његов ручни рад.

“Од фиће сам направио ауто које сам желио. Слично је старој Олимпији, па и старом мерцедесу, углавном ретро у потпуности”, каже Ратко. У фићу је уградио дијелове седам-осам врста аутомобила.

“По ауто отпадима сам трагао за дијеловима. Питају ме, шта тражим, а не могу им објаснити. Знам само да тек кад угледам то нешто што сам замислио, да је то, то. Углавном „шпијао“ сам, тражио и налазио оно што ми треба. Како би се све укомпоновало у ту моју визију како би волио да тај мој аутомобил изгледа. Имао сам и цртеж тог мог замишљеног аута. Сједио сам у кафићу и нацртао га. И тако сам га и направио, у оригиналу”, објашњава Ратко настанак свог „љубимца“.

Оригинал је добио и оригинално име „Вук“. Ратко каже да је требало времена, да Вук „прохода“, па је цијела прича потрајала скоро двије године.

“Толико сам ходао по отпадима и тражио те моје у глави замишљене дијелове. И склапао их. Некад сам мало и паузирао, по два дана, а онда трећи, опет у потрагу за дијеловима. Састављао сам их у гаражи код куће”, прича Ратко.

Додаје да је мање проблема имао да направи олдтајмера, него да га региструје. Данас једноставно нема никакве законске клаузуле о самоградњама, неким прерадама. Имао је срећу да га прије нових законских рјешења региструје и то као модификвану шкољку.

“Мало сам размицао точкове, мало помицао штелове, да то могу заклопити, да све има неки склад. У том је био сав фазон. Кад сам га први пут провозао по граду било је као да је циркус дошао у Приједор. Сви би да га боље виде, питају ме „људино шта је то?“ а ја одговорам то је „РР“. Питају опет да ли је “Ролс Ројс”. Кажем није, већ ручни рад. То је седам аутомобила у једном. Одвезао сам се с тим мојим олдтајамером и у Бањалуку”, с осмијехом прича Ратко.

Имао је и понуда да га прода

“Један је желио да га купи кћерки, која није жељела ни једно друго ауто, осим овог. Мислили су да га могу узети за 300 марака, а кажем им да треба најмање 2.000 марака капаре, па тек онда да разговарамо о цијени. Ако ништа друго, под њим сам лежао двије године. Навалио и неки ђед да му продам један од својих олдатјмера, нуди ми као 800 марака, а ја га пошаљем да добро погледа по пијаци, па да за те паре себи нешто нађе. Нешто што му приличи”, каже Ратко.

Његови олдатајмери имају своју цијену

“Они који воле стара и оваква аута могу да дођу. Лако ћемо се договорити и поправити што треба. Највише волим кад те аутомобиле сам средим, а они који се разумију у олдатајмере, поготово људи са Запада, знају колико вриједе”, каже Ратко.

У Загребу га је док је возио једну бубу, направљену по „старински“ зауставио полицајац који га је питао о каквом је аутомобилу ријеч.

“Објаснио сам му да заиста возим „бубу“ која је изгледала као Фап 13 с оном својом „њушком“, а он је након загледања само констатовао“ „свака ти част“. Тако и с овим мојим фићом, на њему има свакаквих дијелова. Од „бубе“ су блатобрани, предња „њушка“ је од Фапа 13, задња од дајца, камиона, точкови од цитроена и сваки је по седам центиметара избачен вани, предња осовина је помакнута и додано још предњег дијела од другог фиће, волан сам продужио с неким карданима, стављао и неке дијелове од југе, равнао кров, гријање од реноа 4, има и дијелова од цитроена… И све одлично иде, нема грешке. Основа је најобичнији фићо, а с вана то нико не би погодио”, каже Ратко.

Својевремено је правио и фићу кабриолета. Прича да је његов другар у том ауту држао кокоши.

“Питао сам га за тог фићу да ми га прода, а он каже да ће ми га дати за туру шљунка. То сам испричао једном новинару који је ставио наслов „Од кокошињца до фиће кабриолета“, каже Ратко који аута доправља, мада је по струци грађевинац, већ 40 – так година.

Извор/Фото: Приједор Инфо

MD MONTEL