Све већи број кафана „на добошу“

Kolubara

Да ли желите да купите кафану? Истражујући невоље домаћих привредника из области хотелијерства и угоститељства, на сајту Хало огласа за некретнине пронашли смо 71 оглас за продају објеката из ових делатности. Упућени тврде, објекти се највише продају због тешкоћа у пословању изазваних пандемијом корона вируса и великим државним дажбинама, фискалним и парафискалним наметима чији број иде и до 65.

Сајт Хало огласи некретнине претраживали смо 28. јануара ове године, а међу најпознатијим објектима оглашеним на продају истиче се локал „Српска кафана“ који се налази поред чувеног београдског позоришта Атеље 212 и продаје се за 750 хиљада евра.

Међу огласима налазимо и одмаралиште „Видик“ код Лазаревца, које кошта 8,5 милиона евра и то је најскупља понуда која се могла наћи тога дана. Јефтиније хотеле пронашли смо на Копаонику за 2,6 у Руми за 2,5 милиона евра, као и у Кањижи и у Нишкој Бањи.

Цене кафића крећу се од 52 хиљаде евра у Нехруовој улици у Новом Београду до 140 хиљада евра код Храма Светог Саве на Врачару, док се етно ресторани попут једног који се продаје у месту Дићи код Љига иду и до 80 хиљада евра.

Како су пренеле Независне новине и портал Пословни.хр, сличне муке имају угоститељи у суседној Босни и Херцеговини. Највећи део хотела, мотела и ресторана продаје се због тешкоћа изазваних пандемијом корона вируса и за најскупље објекте неопходно је издвојити по неколико милиона евра, што је ситуација слична оној која влада у Србији.

КОРОНА СТАВИЛА КАТАНАЦ

Према речима Драгољуба Рајића из Мреже за пословну подршку, у Србији постоји читав низ привредника из разних делатности који су годинама улагали у смештајне капацитете, попут хотела и одмаралишта, углавном у местима у којим живе и послују.

„Ако њима матичне фирме дођу у кризу, а морају да покривају и губитке хотела, пансиона, смештајног капацитета у који су уложили, онда ће многи решити да то продају, чак и упола цене“, каже Рајић за Нову економију и објашњава да се тим парама једноставно спашава „матично предузеће“.

Рајић наглашава да су многи од тих привредника оптерећни кредитима, док су неки узимали државну помоћ и не могу да смање трошкове отпуштањем радника, па се решења за излазак из ситуације траже одлучују на продају хотелских и угоститељских објеката.

Додатну тешкоћу за привреднике у Србији, према његовим речима, представљају фискални и парафискални намети, чији се број креће од 58 до 65, у зависности од места где је фирма регистрована и по правилу скупље су развијеније општине.

Саговорник нове економије наглашава и да су хотелијерство и угоститељство интензивне делатности где увек мора да се улаже у нову опрему за рад, јер се сваки дан рад и опрема се много брже квари него у неким другим делатностима, што је опет додатан трошак у пословању.

„Већи хотели могу лакше да поднесу губитке јер ће њима из њихових централа због великих (претходних) улагања да стигне нека помоћ. У тим матичним земљама државе су много више изашле у сусрет и много више помогле и запослене у фирмама и привреду“, каже Рајић.

Рајић очекује да се ове године број посета туриста у Србији неће вратити на преткризни ниво, јер тренутна ситуација указује да се то може очекивати тек наредне, 2022. године.

„То је једна јако незахвална ситуација у којој ће се наћи многи у тој области. Заправо ће се видети каква је (права) ситуација сада на пролеће и на лето“, оцењује представник Мреже за пословну подршку.

ОЧАЈ ВЛАСНИКА КАФИЋА

Да ситуација у угостителству није нимало лака, потврдио је гостујући у подкасту Нове економије, „Нећу да ћутим“ власник фирме Ракија бар у Београду, Бранко Нешић, који се бави производњом алкохолних пића и угоститељством.

„Сви људи са којима сам у Београду причао о угоститељству су потпуно очајни, јер ово предуго траје и не може се у дугом року издржати“, сматра Нешић.

Ракија бар у Београду, Бранко иначе како каже, није отварао од почетка короне, а своје производе продаје и у главном граду Аустрије, Бечу. Тамо се, како Бранко каже, терет кризе изазване короном лакше подноси јер се ради о богатијој земљи.

Оба саговорника Нове економије указују да су угоститељство, а нарочито туризам, пре короне у Србији, а нарочито у њеном главном граду „расли“ годинама.

Према Нешићевим речима, многи људи у Београду су куповали станове у удаљенијим деловима, да би оне у центру града издавали туристима, а пандемија је према његовој оцени „затекла“ и предузетнике и државу.

„Из личних контаката знам да су се људи довијали на различите начине како би ублажили овај ударац“, каже власник Ракија бара.

УСЛОВИ ЗА ОПОРАВАК

Према Рајићевим речима, ове године ће у српском туризму бити доста несигурна ситуација зато што ће Грчка и неке друге земље дозволити улазак нашим држављанима, или ће просто један део људи који вакцинисао моћи негде да путује.

„Са друге стране прилив страних туриста који би требао то да надомести ће бити мањи него што је био у преткризном нивоу, долази на наплату и претходна помоћ, а истовремено ситуација се не поправља много, чак у многим гранама се криза много више осећа него раније“, сматра представник Мреже за пословну подршку.

Рајић подсећа да се раније новац зарађен током децембра, који је традиционално најбољи месец у години, користио да се покрију јануар и фебруар, када су приходи мањи, али напомиње да је прошле године у угоститељству и хотелијерству, то било сасвим другачије.

„Пошто нису приходовали у децембру, то ће се одразити на њихово стање“, оцењује Рајић и напомиње да се то нарочито осећа код оних привредника који немају велики капитал и резерве којим могу да финансирају рад фирме са губицима током три, шест, девет месеци или годину дана.

Бранко Нешић сматра да у Србији треба да будемо задовољни, јер се колико толико одржава бизнис и напомиње да је свуда тешко. Он каже и да је имао проблема приликом доделе државне помоћи, јер „државне институције нсиу радиле како треба“, па је остао без ње.

Додаје и да је свестан тога да у Министарству финансија имају много проблема када треба да одлуче коме треба да доделе финансијску помоћ.

„То су веома осетљиве теме, јако је тешко утврдити ко је ту добро прошао, а ко није“, закључује власника Ракија бара.

Извор: новаекономија/Чедомир Савковић

MD MONTEL