Постају ли друштвене мреже моћније од држава

Kolubara

Енормне суме које на годишњем нивоу зарађују велике друштвене мреже и технолошки гиганти, те милијарде корисника њихових сервиса, показују како су ове компаније категорија која полако, али сигурно пише властита правила. Неки би спремно истакли казне које се броје милионима или чак и стотинама милиона долара, а које су ове компаније морале платити из овог или оног разлога, али с обзиром да те исплате представљају само дјелић њиховог богатства, упитно је колику тежину те казне уопште и носе.

Да се однос снага озбиљно пореметио у корист технолошких тешкаша показује и вијест да је Гуглеова компанија Alphabet Inc изјавила да ће блокирати свој претраживач Аустралији ако влада настави с новим законом који би присилио Google и Facebook да медијским компанијама плате за право на кориштење њиховог садржаја.

Јасно је да су полуге моћи сваким даном све више у рукама друштвених мрежа и технолошких компанија, упозоравају саговорници Al Jazeere.

Чак је генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес изјавио да је посебно забринут због моћи друштвених медија, што доводи до питања да ли су ове компаније већ постале моћније од држава.

Дигитална нација

Данас једноставно морамо да будемо свјесни чињенице да се готово све што обликује социјалну, економску и информативну сферу дешава управо на друштвеним мрежама, каже Марко Црњански, новинар портала Нетокрација.

Огроман број корисника који се мјери у стотинама милиона, готово да је формирао једну врсту “дигиталне нације” која већину својих ставова и мишљења креира на основу огромног броја податка са друштвених мрежа, додаје.

“Управо те друштвене мреже су према мом мишљењу постале дигитални медиј за себе, између осталог и због тога што и сами традиционални медији зависе од њих (огроман аудиторијум, могућност оглашавања и слично), па управо из тих разлога имамо ситуацију да све већи број људи, не само што дели своје податке на мрежама, него их и користи као једине, за њих, релевантне медије”.

А када нешто или неко постане толико снажан како финансијски, али и утицајан у глобалној заједници, онда просто има могућности да утиче и на токове на највишем могућем политичком и државном нивоу, говори новинар Нетокрације док подсјећа на скандал са Cambridge Analyticom.

Реклама

Према његовим ријечима, Facebook и Google су на неки начин постале “дигиталне државе” од којих многи зависе, па су самим тим снажан пандан владајућим групама многих земаља.

Право на уцјену

Ипак, нису у потпуности недодирљиви и итекако могу сносити санкције са врха, али морамо да запамтимо једно – имају “армију” корисника који зависе од њих, па зато и имају право на уцјену и оних са врха, као што је случај у Аустралији, додаје Црњански.

“Јер знате како то иде, ако народ није задовољан, онда настају огромни проблеми, а до тих проблема води само један потез челних људи тех-гиганата”.

Ове велике компаније, а поготово Google, свјесни су да би њихово блокирање пружања услуга изазвало огромне проблеме, како у пословном, тако и приватном свијету, чиме имају велику предност у “преговорима” с владама.

Укидање њихових услуга, каже новинар Нетокрације, изазвало би огромне посљедице, те додаје да се једноставно Google годинама позиционирао као компанија која кроз свој Gsute данас нуди неке од алата без којих не бисмо могли да замислимо данашње пословање.

Чини се да је Google на неки начин поставио стандард када је ријеч о начину на који данас користимо Интернет, сматра он, те истиче да није ту само ријеч о преласку на конкурентне системе, који опет многима могу да не одговарају, већ срж лежи у томе да управо Google чува огроман број података компанија.

Посљедица обуставе услуга

“Замислите само шта би се десило када би се обуставиле њихове услуге. Колико само фирми у свету има сачуваних докумената на Google Drive-u који се чувају негде у ‘облаку’ Гуглових сервера и замислите да све то нестане преко ноћи уколико није направљен адекватан бекап. Управо такав сценарио би оставио огромне последице на пословања многих. Штавише, сматрам да многе компаније нису ни спремне тако лако да изврше транзицију на неке друге системе, пре свега оне велике јер би одузело доста времена и ресурса. Управо зато је Google постао стандард на који смо се навикли, посебно када је реч о квалитету услуга које има”, каже Марко Црњански.

Штавише, обустава таквих сервиса на нивоу државе би била катастрофална по само пословање, јер самим тим губите трку са осталим државама и бивате на неком “црном списку” без рецимо Gsuit-a, што ће готово сигурно одбити многе инвеститоре и компаније које би хтјеле да послују у тој земљи, додаје.

“А то никоме није у интересу да се деси”.

Компанијама попут Facebook-a, Twitter-a, Google-a… односно технолошких великана чије услуге користе буквално милијарде људи иде у прилог и актуелна пандемија корона вируса, која је довела до повећаног кориштења интернета и разноразних онлине сервиса, до те мјере да се за неке кориснике олако говори да су зависници о интернету или друштвеним мрежама.

Компулзивна употреба интернета

Психолог Џенана Хрловић из Сарајева напомиње да водећи приручници за класификацију менталних поремећаја још увијек не дефинишу неконтролирану компулзивну употребу интернета и друштвених мрежа као поремећај, али додаје да је евидентно овај проблем у порасту. Како каже, већина психолога се слаже да на неки начин човјек може постати зависан о овим алатима, посебно имајући у виду такозвано инструментално поткрепљење које они пружају, а које је слично поткрепљењу које пружа коцкање.

“Та врста поткрепљења подразумијева награду за одређено понашање, која може али и не мора да се појави сваки пут након понашања. Дакле, сваки пут када отворимо почетну страницу на друштвеним мрежама или у интернет претраживачу постоји могућност да ћемо добити награду – садржај који ће нам бити интересантан. Стога се код људи јавља компулзивна реакција да све чешће посежу за телефоном, таблетом или рачунаром у потрази за наградом. Извјештај Дигитал за 2020. годину је потврдио да у нашој земљи интернет користи око 72 одсто становништва, а друштвене мреже 52 одсто, што је више од глобалног просјека (55 одсто за интернет и 49 одсто за друштвене мреже) тако да је рационално очекивати да и међу нашим грађанима има оних који показују знакове зависности”.

Психолог Хрловић напомиње да је важно знати да није свако понашање зависничко.

“Уколико је потреба да се често буде на интернету и/или друштвеним мрежама дуготрајна, имате проблеме са спавањем, имате осјећај да не можете контролисати вријеме проведено на интернету или друштвеним мрежама, имате тешкоће у нормалном функционирању на послу, школи, факултету или породици и/или се због тога осјећате тужно и депресивно свакако потражите помоћ стручњака за ментално здравље”.

Одлазак у онлине свијет

Пандемија није кривац за овакав однос према интернету, јер су проблеми са компулзивном употребом интернета уочени давно прије пандемије, каже Хрловић. Међутим, додаје, пандемија је у великој мјери повећала реалне потребе за одлазак у онлине свијет: све више људи ради онлине, образовање се у великој мјери одвија у онлине свијету, због ограничења се окрећемо онлине начинима социјализације.

“Повећањем изложености сигурно се повећао и ризик, али је још увијек тешко говорити о томе да ли су и стварни бројеви у порасту, посебно јер не постоји званична класификација ове врсте зависности, али и због чињенице да је сама пандемија значајно утицала на ментално здравље људи”.

Епидемиолошке мјере уведене у бројним земљама, попут дјеломичних или потпуних затварања, изазвале су протесте широм свијета, што је развој који додатно омјер моћи гура у правцу великих технолошких компанија. Јер, у вријеме ограниченог кретања, велики број људи је провео сате на Facebook-u или Twitter-u, милиони фотографија су објављени и прегледани на Инстаграму, а ко зна колико је порука размијењено путем WhatsApp-a или неког другог сервиса за онлине комуникацију.

Укидање таквих услуга било би, може се рећи, попут долијевања уља на ватру. Колики пламен би се створио, то је друга ствар.

Како каже Хрловић, свака појединачна друштвена мрежа има своју групу корисника, који би вјероватно реагирали на неки начин уколико би се она укинула. Међутим да ли би реакција била усмјерена само на притужбе, петиције, бојкот одређених сервиса или би се проширила на протесте зависи о много различитих фактора: величине групе корисника, њихове физичке близине, доступности алтернатива, интензитета групне емоционалне реакције на укидање мреже, потенцијалне ефикасности бунта, повјерења у власти и њихове одлуке, перцепције угрожености, и тако даље.

ИЗВОР : АЛ ЈАЗЕЕРА

MD MONTEL