Шта се крије иза жеље Запада да преотме Пекингу олимпијске игре

Kolubara

Интезивира се настојање северноамерчких политичара и медија да, под изговором „геноцида“ над Ујгурима, дискредитују, па чак и преотму зимске олимпијске игре које треба да буду одржане у Пекингу следеће године.

Када су у питању олимпијске игре, сасвим природно, од почетка пандемије новог коронавируса највише мастила се троши на летње такмичење у Токију, и због тога што је оно већ једном одложено и што се константно, у већој или мањој мери, налази у латентној опасности од ковида.

Међутим, у западним медијима од краја јануара почела је и проблематизација Зимских олимпијских игара у Пекингу, које би требало да се одрже од 4. до 20. фебруара идуће године и угосте око 3.000 спортиста.

Један разлог за то је пандемија, односно, то што кашњење вакцинисања у многим земљама света угрожава припреме учесника, па и то што поједини западни медији спекулишу са нереалном теоријом да би игре у Токију могле да буду поново одложене за годину дана, што би онда, евентуално, проузроковало и померање такмичења у Пекингу.

Други и, с обзиром да ће епидемијска ситуација захваљујући све динамичнијом вакцинисању ипак вероватно бити знатно повољнија 2022. него сада, опаснији разлог је све гласнији политички притисак на Народну Републику Кину.

Реч је о тези да Пекингу треба одузети зимску олимпијаду заказану за наредну годину због односа према Ујгурима у провинцији Шинђијанг, посебно у радним центрима за техничко образовање, које Западни медији називају „центрима за идеолошку реедукацију“.

Ту тезу амерички и други англосаксонски медији оркестрирано разрађују од када је, дан пред смену власти у Вашингтону, одлазећи државни секретар Мајк Помпео устврдо да смо данас „сведоци покушаја систематског уништавања Ујгура од стране кинеске партијске државе“.

Канада жељна да замени Кину као домаћин олимпијских игара 2020?

Канадски јавни сервис „Си-Би-Си“ и други западни медији извештавају да је Ерин О’Тул, вођа Конзервативне партије Канаде, највеће опозиционе странке у тој земљи, изнео иницијативу да олимпијске игре буду одузете Кини због сумње да власти у Пекингу врше „геноцид“ у провинцији Шинђијанг над Ујгурима и другим националним мањинама.

И лидер (опозиционе) канадске Партије зелених Анами Пол је прошле недеље позвала владу у Отави да подржи премештање олимпијаде из Кине „због геноцидне кампање над ујгурским муслиманима“, и рекла да би њена земља требала да се понуди да их одржи, евентуално заједно са САД, јер те две државе „имају потребну инфраструктуру и искуство“.

Претходно је, почетком овог месеца, неколико сенатора из Републиканске партије у америчком парламенту предложило резолуцију за премештање олимпијских игара из Кине – идеја коју је у својем отвореном писму касније подржало и 13 канадских парламентараца.

На конференцији за штампу у уторак по канадском времену премијер Џастин Трудо је, реагујући на поменуте изјаве опозиције, рекао да његова влада зна „да Међународни олимпијски комитет, Канадски олимпијски и Канадски паралимпијски комитет, као и други, врло пажљиво прате проблем“. Он је, међутим, додао да „иако је несумњиво да је било великих кршења људских права“ у Шинђијангу,  реч „геноцид“ треба користити врло опрезно.

Олимпијски сукоби

Мало старијим грађанима још увек је у сећању бојкот олимпијаде у Москви 1980. године од стране западног блока због интервенције Совјетског Савеза у Авганистану на позив тамошње владе.

Када је у питању новија историја, „минирање“ зимских олимпијских игара у Сочију 2014. бучном и концентрисаном медијском кампањом о томе како је све у том руском граду направљено лоше и смешно, и преврат у Украјини, који је изведен упоредо са њиховим одржавањем у тренутку када се веровало да ће руски врх њима бити заузет, прво је поглавље у олимпијским сукобима САД и њених савезника против својих војнополитичких такмаца.

Сада, изгледа, почиње друго поглавље у новијој борби Запада за дискредитацију олимпијада у државама геополитичких противника. Отуд поједини западни медији, пратећи реторику Светског ујгурског конгреса, игре у Пекингу већ називају „геноцидним“.

Могуће последице

Указивање на проблем поштовања људских права могуће је вршити кроз едукацију, одржавање грађанских и научних конференција и писање књига и новинских текстова, као и кроз дипломатске притиске и санкције против политичара који се сматрају одговорним. Оно никако не подразумева, нити би требало да подразумева кажњавање обичних грађања кроз економске или спортске санкције, јер када узме ту форму, постаје најобичније малтретирање невиних.

Пекинг је изабран за место одржавања следећих олимпијских игара и већ је утрошио доста новца и труда за њихово организовање. Реч је о уговору, чије кршење може само допринети расту неповерења и анимозитета према западним државама и међународним организацијама у којима оне ведре и облаче, и можда чак довести до спортског дељења планете. Јер, ако се САД и њени војнополитички савезници дрзну да одузму Кини олимпијаду, не би било чудно ако би у будућности уместо једних, универзалних игара сваки геополитички блок имао неку своју олимпијаду.

Популарност скијања и других зимских спортова у најмногољуднијој земљи света, у сусрет играма у Пекингу, последњих годину-две је скочила вишеструко, што је од несумњиве важности за те спортове у погледу регрутације нових генерација и привлачења спонзора, те тиме и побољшања услова такмичења. Евентуално преотимање игара од Пекинга успорило би даљи развој тих спортова, традиционално популарних у Европи и Северној Америци али прилично запостављених у многољудној Азији (осим у Јапану и Јужној Кореји).

Шта је прави циљ?

Мотивација за пребацивање политичких, економских и војних несугласица и супротстављања у раван спорта је јасна, поготово када су у питању олимпијске игре, јер оне истовремено могу да буду и велики извор финансијских прихода, те пуно значе за престиж државе која их организује.

И у томе је, вероватно, прави циљ кампање са Запада – више од самог преузимања олимпијаде од Пекинга, које би било нечувено, циљ је да се умањи број страних посетилаца и међународна медијска пажња, те самим тим и интересовање крупних спонзора као што су „Кока-Кола“, „Самсунг“ и „Тојота“.

Париз и Лос Анђелес су једини кандидати за одржавање наредне две летње олимпијаде. Шта би се догодило када би Пекинг повео сопствену међународну акцију за блокирање одржавања игара у САД 2028. због озбиљних кршења људских права у тој земљи?

Она се, на пример, огледају у честим неоправданим погубљењима Афромериканаца од стране полиције, учесталим расистичким нападима на Азијате од почетка епидемије коронавируса, те вишедеценијском делимичном ускраћивању права на гласање одређеним слојевима становништва (углавном Афроамериканцима и Латиноамериканцима) у појединим државама, које се врши кроз изостављање из гласачких спискова или постављање наизглед неутралних услова за гласање, као што су писменост или плаћање пореза, који заправо највише погађају те групе.

Извор: ртс

MD MONTEL