Хрвати штите сланину, Словенци кобасице, а Срби – скоро ништа

Kolubara

Пре неколико дана Хрватска је заштитила географско порекло још два производа у Европској унији – далматинску панчету и далматинску печеницу.

Сада је на списку више од 30 углавном прехрамбених производа међу којима су и лички кромпир и личка јањетина, пашка јањетина, две врсте шљивовице, барањски кулен и још низ вина, другог пића и хране. Словенија има у ЕУ заштићено преко 50 производа рачунајући словенски мед, крањску клобасу (кобасицу), крашки пршут, пиранску со…

Србија за сада у ЕУ нема заштићен ниједан производ, а у међународном заводу за интелектуалну својину WIPO – само три. Међународну заштиту за сада имају хомољски мед, бермет и лесковачки домаћи ајвар.

Треба рећи и да су и Хрватска и Словенија кренуле у регистрацију географског порекла чим су ушли у ЕУ, али не и пре тога.

Већ две године се очекује нови закон о ознакама географског порекла за пољопривредно-прехрамбене производе након чега се очекује и регистрација три производа у Европској унији – липовог меда са Фрушке горе, ариљске малине и пиротског качкаваља у чему је претходних година помагала и Европска комисија.

У време глобализације и сурове тржишне утакмице сваког против свакога сваки начин за прављење конкурентске предности и издвајања од других је главни маркетиншки циљ. Код Завода за интелектуалну својину Србије регистровано је 57 производа са ознаком географског порекла од стране домаћих лица и још 14 које су странци регистровали и односи се углавном на црногорска и хрватска вина, његушки пршут и чешка пива.

То није мали број, али на жалост мали број регистрованих производа се заиста и налази на тржишту.

Према речима Стевице Марковића, председника удружења Оригинал, тек око 11-12 производа се заиста и производе и продају под марком производа са заштићеним географским пореклом.

„То су произвођачи који су сертификовани или у процесу сертификације, који се контролишу. Ми то не знамо да искористимо. Има и других који рецимо праве ајвар и то из Лесковца, али нису сертификовани и не могу да га продају као лесковачки домаћи ајвар који је заштићен. А купци су почели да препознају ту вредност, па и више да плаћају производ са географским пореклом. Тај сертификат је гаранција квалитета“, оцењује Марковић додајући да само пет произвођача има сертификат да прави лесковачки ајвар, а тржишта има за 50.

Он објашњава да сертификационе куће прате неке кључне тачке у производњи, па рецимо код прављења ајвара је то да ли се паприке пеку на металној плотни, да ли се ручно гуле, који додаци и у ком омеру се стављају. Стевановић истиче да заштиту географског порекла може да добије производ који има репутацију и традицију дугу 30-40 година, па да се онда потврди његова специфичност.

У WIPO су тренутно заштићена два ајвара, македонски и лесковачки домаћи.

Занимљиво је да БиХ има четири заштићена производа, од којих је један кајмак – Романијски скоруп-кајмак. Прича о заштићеном географском пореклу је у ствари маркетиншка прича о прављењу бренда. Препознатљиви брендирани производ је далеко скупљи и има већу додату вредност од генеричког производа.

Није ни чудо што су Словенци са Хрватима, али и Аустријанцима водили прави рат када је Словенија кренула у регистрацију крањске кобасице, јер нико осим њих сада не може да прави кобасицу која има Крањ у имену. Такође то је разлог што су Грци 15 година по судовима и арбитражама покушавали да заштите фета сир пре свега од данских произвођача.

Цео процес, агроекономиста Милан Простран описује „ко пре девојци његова девојка“, јер кад неко заштити производ, онда други који би да заштите сличан морају да докажу да је специфичан.

„Велика је предност на тржишту имати заштиту географског порекла. То такође гарантује и одређен квалитет. Србија је последњих година покренула те процесе за заштиту, али то би требало да иде брже. Ја бих увео државну помоћ за све произвођаче који покушавају да заштите неки производ, да им се из буџета помогне барем око бирократских трошкова. Мислим и да ЕУ стимулише своје произвођаче да што више штите производе. Међународно тржиште хране је под жестоком конкуренцијом у данашњем глобалном свету. Сви, па и чланице СТО покушавају где год могу да заштите своје компаније. Рецимо у 2019. години је било разних трговинских забрана у висини од 719 милијарди долара. И поред царинских много је перфидних ванцаринских баријера. Зато је важно да се што брже ради на томе“, напомиње Простран.

Извор: данас

MD MONTEL