Пет година од смрти Драгана Николића: Последњи шмекер и светионик једне епохе

Kolubara

Небитно је било да ли је неко сиромашан, богат, нацију и боју коже да и не помињем. И очеви су нас учили томе, почев од тога да кад се поздрављаш треба чврсто стегнути руку и гледати у очи, па надаље – речи су великог српског глумца Драгана Николића који је преминуо на данашњи дан пре пет година.

Велики Гага, био је један од најпопуларнијих српских глумаца. Важио је за представника београдског шарма, шмекера са карактером господина, националну класу, легенду српског глумишта, али и за једног од највећих фрајера југословенског филма.

Људи су га обожавали, а његова пријатељица и кума Сека Саблић једном приликом је описала какав је Драган Николић био шаљивџија. Казала је како је једном довео Цигане и лепио им стотину марака на чело, те како је она избезумљена трчала и звала Милену Дравић. После је сазнала да је све то радио како би је изнервирао. Како је испричала за ту његову смицалицу су сви знали, чак су му новац кришом дотурали да би он те исте паре лепио на хармонику. Сека Саблић је рекла тада “Био ми је раме за плакање, а и ја њему”.

Као седамнаестогодишњак положио је пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и телевизију на којој је дипломирао глуму. Изјавио је да је на пријемном испиту имао огромну жељу да успе па је на питање професора уме ли да пева, скочио на сто и са замишљеном гитаром у рукама почео да се дере из свег гласа. На том пријемном је певао песму “24.000 пољубаца” Адријана Ћелентана. Професори су били у шоку, али примљен је уз констатацију: “Толика доза безобразлука и упорности, тај ће вероватно смети да се бави овим послом, од њега ће бити нешто.” Једном приликом је казао “Сам по себи сам епоха”.

Био је заљубљеник у реку Саву и Аду Циганлију, а његова највећа љубав била је Милена Дравић.

Главне и споредне улоге остварио је у више од 30 филмова, а неки од најпознатијих су “Последњи круг у Монци”, “Ко то тамо пева”, “Кад будем мртав и бео” “Балкан експрес”, “Бановић Страхиња”, а велику популарност је стекао играјући Прлета у серији “Отписани”.

Каријеру је започео улогом војног полицајца у филму “Право стање ствари” из 1964. године. Тада је потписан као Драгослав Николић, али следеће године на одјавној шпици за серију “Довољно је ћутати” грешком су га представили као Драгана. Глумцу то није сметало јер су у његовом окружењу била још два Драгослава, фудбалер Шекуларац и кошаркаш Ражнатовић. Тако је постао Драган.

Извор: агенције

MD MONTEL