Да ли је Шведска била у праву?

JP Putevi Brcko

Слушати епидемиолошку струку у Шведској значи кретати се без маске у затвореним јавним просторима, слободно излазити у ресторане, кафиће и ићи у школу.

Заправо, у Шведској се може све оно што се у осталим европским земљама у последњих годину дана сматрало главним оружјима против ширења вируса – локдаун, полицијски час, затварање граница, обавезно ношење маски и сличне мере којима се драстично мења свакодневица грађана.

Шведска влада је одлучила да мере које предузима против пандемије требају бити утемељене на доказима. Њихов став је да ако се погледају мере које сада предузимају различите земље, видеће се да оне имају врло мало темеља у доказима.

„Оно што сигурно знамо познато је већ више од 150 година, а то је да у пандемији треба прати руке како због себе тако и због других. Али остало, попут затварања граница, затварања школа, социјалног удаљавања, углавном нема знанствену подлогу“, рекао је један од водећих шведских епидемиолога.

Шведска струка тако је закључила да затварање носи више штете него користи и да има врло ограничен учинак.

Иако је под притиском коронавируса у јесен прошле године и Шведска донекле пооштрила мере, стратегија се у суштини није битно променила. И даље је њихов став да је талас заразе незаустављив и да ће сваку земљу на континенту погодити пођеднаком снагом без обзира на предузете мере.

Данас, годину дана па и више од почетка пандемије, Шведска има девету највећу стопу заразе у Еуропи и шесту најмању стопу смртности на континенту према подацима Европског центра за превенцију и контролу болест.

Шведски је болнички систем уз доста напрезања и захваљујући енормним материјалним ресурсима успео да издржи два велика таласа заразе и сада се налази усред трећег, а шведски грађани и даље уживају вероватно највећу слободу од епидемиолошких рестрикција у Европи.

Швеђани никада нису прихватили маске, главни епидемиолог је чак и подстицао боравак напољу, мере су се из месеца у месец мењале, али никад драстично и на крају се показало да је шведски вишак смртности од 7,7 посто тек на 22. месту међу 30 европских земаља

У пар рећеница и сада се шведска стартегија своди на ово:

„Људи који би иначе умрли за неколико месеци умиру данас и наравно да то није добро, али учинци локдауна имаће још страшније дугорочне последице које још нисмо ни почели сагледавати. Врло мали постотак људи озбиљно оболева, још мањи умире, а главнина пандемије догађа се тамо где је не видимо, код људи са занемаривим симптомима који никад неће затражити лекарску помоћ. Вирус се неће зауставити док се не нађе у слепој улици, односно док не постигнемо колективни имунитет, прележавањем или вакцинацијом или са обе ствари“.

Извор: б92

MD MONTEL