Сенат прозива Стејт департмент због руских бродова

Фото: nordstream.com

JP Putevi Brcko

Гас допремљен новим гасоводом није другачији од оног из „Северног тока 1” и енергента који у Турску стиже из Русије, казала је Ангела Меркел.

Амерички Стејт департмент има рок од 15 дана да се изјасни да ли је 20 руских бродова, међу којима су „Академик Черски”, „Умка” и „Еријет”, подложно америчким санкцијама против актера „Северног тока 2”. Овај „налог” Стејт департменту уврштен је у Предлог закона о партнерству САД са Украјином, који је у среду добио „зелено светло” Комитета за међународне односе америчког Сената. Амандман „20 бродова” предложио је републикански сенатор Тед Круз, један од коаутора два закона о санкцијама САД против „Северног тока 2”, усвојена за време Трампове администрације.

У међувремену, Стејт департмент има законску обавезу да се 17. маја изјасни кога ће од учесника пројекта „Северни ток 2” евентуално ставити под нове санкције.

Најава новог политичког притиска из Сената на Стејт департмент поводом „Северног тока 2” има деликатни тајминг. Наиме, новопредложени амерички закон ушао је у процедуру (да би био озваничен, треба да га усвоји Сенат, па Представнички дом Конгреса, и затим потпише Џозеф Бајден), дан након одлучног иступа Ангеле Меркел у Савету Европе.

„Знам да постоји контроверза око ’Северног тока 2’, и знам мишљења многих држава чланица. Гас допремљен ’Северним током 2’, који још не тече, није гори од оног који преко Украјине стиже ’Северним током 1’, нити од енергента који преко Турске стиже из Русије. Имамо доста конфликата са Русијом, који нажалост наше односе чине тешким. Упркос томе, увек сматрам да морамо разговарати једни с другима”, нагласила је Меркелова.

Канцеларка је истовремено упозорила да би се темом гасовода могао отворити „много шири конфликт око питања размера до којих желимо трговину са Русијом, посебно у сектору енергетике”.

„Немачка се одлучила у корист изградње ’Северног тока 2’”, прецизирала је Меркелова.

Немачки шеф дипломатије Хајко Мас био је пре неки дан, усред огромних притисака Вашингтона, низа европских НАТО савезника и ЕУ комшија на Берлин поводом гасовода који је 95 одсто завршен – још отворенији.

„Противим се рушењу мостова са Русијом”, изјавио је Мас у Бундестагу.

Растућу напетост око судбине најављеног руско-западноевропског гасовода подстичу ове седмице и две одвојене објаве руског „Гаспрома” и његове швајцарске ћерке-фирме „Северни ток 2”.

„Русија је спремна да удовољи неутаживој кинеској тражњи природног гаса. Кинеске наруџбине гаса увећавају се свака 24 месеца за целокупан капацитет гасовода ’Снага Сибира’. Капацитет ’Снаге Сибира’ (пуштен у рад 2019) износи, иначе, 38 милијарди кубних метара енергента годишње. Кина је трећи највећи светски потрошач гаса и водећи увозник природног гаса. Она ће стога у догледној будућности бити најпримамљивије тржиште природног гаса на свету. Уверени смо да ће Кини  бити неопходно још гаса из Русије. ’Гаспром’ је спреман да га достави”, изјавио је председник „Гаспрома” Виктор Зупков у среду, истог дана кад се у Комитету за међународне односе Сената САД гласало о новом притиску на Стејт департмент да санкционише градитеље готово завршеног руско-западноевропског гасовода.

„’Северни ток 1’ Европи је од почетка рада 2011. дотурио 400 милијарди кубних метара гаса, двоструким системом цевовода подно Балтичког мора. Tо постигнуће остварено је 19. априла”, саопштила је швајцарска фирма регистрована у Цугу.

Унакрсни притисци на Берлин поводом „Северног тока 2” тешко да ће ускоро попустити.

Европски Савет за међународне односе са седиштем у Лондону, поводом трансатлантске кавге око „Северног тока 2” има процену.

„Уколико Европа сматра да ће ’убиство’ гасовода ’Северни ток 2’ казнити Русију и прелити нездовољство ЕУ на Москву, тај поступак би био погрешан. Европа би и даље куповала исти руски гас преко Украјине. Ако Москва процени да јој се спремају санкције типа ’Иран или Ирак’, узвратила би на начине на које ЕУ, па чак ни САД, не би биле спремне да узврате.”

Извор: политика

MD MONTEL