Боље бити стар!

Kolubara

Пише: Неда Козомара

Доказано, код човјека на несвјесном нивоу постоји такмичарски дух. Док види другог човјека или чује за њега, истог часа настаје у његовој глави упоређивање. Управо то, упоређивање је највећа људска несрећа и зла коб која потпирује ватру многих невоља и узнемиреност на сваком мјесту. Таман кад наш човјек помисли да је „град саградио“ и да су пред њим године смираја и лаганог дотрајавања, неко му, однекуд, баци пред њега нове изазове и страшну борбу доказивања.

Кад се пред страхом повукла теорија завјере и уступила мјесто борби за вакцинисање тако је у народу, настао неформални квиз, бодовање, која је вакцина најбоља? Показало се по стоти пут да, кад год човјеку даш да бира нешто и још да је џабе, ту настаје виша математика!

Некидан, слушам једног времешног наставника који дане проводи испред своје зграде, гланцајући бордо Yуго 45 (каже ми, жена не воли да је он пуно времена у стану), како је примио вакцину Фајзер. Док то говори, тако је побједоносно намјестио фацу као да су му на Сајму у БЛ, окачили златну медаљу за медицинска достигнућа.

Наравно да почиње у детаље анализирати, како је та најбоља, због тога и тога а због онога и нечега ове друге нису ни прињети. Ја се удубим у слушање (жовијално) да му дам до знања да вјерујем у његов избор и да сам и ја чула то исто а онда нагло му саопштим, да бих ја ипак узела неку другу јер можда је Рујо то зачинио на Бајкалу и да је лично Путин пробао на себи.

Не би му право, поче негодовати и у томе нам се придружи још један такође, старији комшија. Чује тему муабета па рече да је он изабрао Кинеза. Наводи сад он стотину разлога зашто? Кинези имају пара, имају најбољи чај, свилу и свашта још. Ја потврђујем да и ја знам да је тако и вјероватно је ОН у праву. Док стојимо на тротоару испред зграде на прозор у приземљу, искочи једна наша, у кварту позната пенџеруша и гракну;

– Богами ја сам добила Астру и шта ми фали? Добра, одлична скроз. Све нормално, ево пет дана и једем и пијем а добро и спавам. Све лажу да не ваља! Јавио ми син из Шведске да обавезно ту узмем. Зна дијете шта у њу стављају, јавили тамо на ТВ-у.

Овај мали наставник се усуди да негира;
– Не би ја ту смио! Ено, сви дигли руке од ње. Сумња се да нешто стављају у њу а нико не зна шта па зло и наопако!

Жена букну;
– Знаш ли ти шта се ставља у Вегету? Ха!
Сваки дан једемо је годинама и сви вичу најбоља је! То ти је и с вакцинама. Шта ти знаш шта је у њој а можда је и боље што не знаш.

Настаде граја, сваки шатор своју музику има!

Потраја расправа, елаборати се нижу док на срећу због година мало им енергија не спласну па се сви мало замислише. Да им дам на важности кажем им;

– Ви сте сад безбједни и мирно спавате, нема од умирања ништа, моја генерација има да се начека а до тад, не ричи магарче!

Та реченица о бесмртности разли им осмјех на лицу и свако оде својим путем, срећан.

MD MONTEL