26 година од смрти оснивача СДС-а Миленка Војновића – Белог

JP Putevi Brcko

Данас, 28. јуна, навршава се 26 година од смрти једног од оснивача Српске демократске странке у Брчком, Миленка Војновића – Белог.

Миленко Војновић дао је велики допринос очувању и јачању српског народа у Брчком, а самим тим и СДС-а. Доктор Миленко Војновић „Бели“ је својим лидерством, визијом и способношћу водио мудру политику у интересу народа у тешким и неизвјесним 90-им годинама.

„Српска демократстка странка је окренута ка будућности свих људи добре воље којима је стало до мира и слоге у сваком кутку ове земље. Позивамо их да подрже наше опређељење и одлучност у намјери да се међу народима и грађанима у Босни и Херцеговини постигне договор о пуној равноправности без иједне дјечје сузе и проливене и капи крви. Више него икада потребни су нам је разум сложност и побожност јер без тога нема љубави за ближње и човјека ма ко био и одакле долазио“.

Ово су ријечи које је 26. августа љета Господњег 1990. изговорио Миленко Војновић, међу пријатељима и суграђанима у Брчком популарни доктор Бели на Оснивачкој скупштини Српске демократске странке у Брчком.

И тако је почела у вријеме своје нужности. Пред неколико хиљада Посаваца који су се сабрали на платоу испред Дома културе изабран је Први општински одбор Српске демократске странке уз присуство предсједника др Радована Караџића с најближим сарадницима. Срби су били једногласни и др Белог бирали за предсједника. Остало је историја, и сјећање…

Био је то крај мукотрпног и упорног чињења једне мање групице освијешћених брчанских Срба, вјерних својој Матици, својој Цркви и православној вјери, у настојању да се зло не понови и не потече не кап, већ нова ријека српске крви а тијелима савременика допуне јаме безданке у којима су остале неопојане кости дједова и очева, браће и сестара. Није у Брчком тих преломних мјесеци 90. Године било нимало лако пронаћи такве Србе. И није их, не треба скривати, ни било пуно. Још теже их је било препознати. Титови удбаши су усадили страх и по навици радили на све стране, „снимали“ сваки покрет и разговор наивно вјерујући да је сукоб „тамо далеко“. Доктор Бели се није скривао и храбро се прихватио чела тих храбрих и одважних којима је вјеровао и који су му вјеровали и нешто прије датума за историју, на иницијативном окупљању у порти Цркве Успења, једногласно га кандидовали за народног вођу… Како другачије рећи кад је тих дана и, испоставиће се и годинама након тога, Српска демократска странка била национални српски покрет и стожер за који се чврсто држала „свака сламка међу вихорови“.

Смутна и тешка времена бјеху се одвећ надвила над Балканом. Искрило је и варничило на све стране, а ријетке мудрије главе су смиривале страсти и набујалу националну свијест која је код Срба одувијек, а нарочито под комунистичким режимом, снивала у дубокој коми па је буђење било једнако тешко као рађање. Није другачије било ни у Брчком. Измијешани и преплетени и на стотине начина везани и упућени једну на друге, Срби, Хрвати и Муслимани су склапали коцкице и рачунали без крчмара да ће их заобићи све чешћи лавеж острашћених паса и крвожедника. Било је како би…

Потекле су, нажалост, ријеке и крви и суза, а да усахле нису и неће никада.

Вријеме паучинастог мира се одржава а разум, сложност и побожност су једнако потребни као и оних судбоносних дана 90-тих, и стотинама година прије ње. Србима нарочито јер, Деобе су пут у Време смрти.

Извор: еБрчко

MD MONTEL