Данас годишњица рођења Милана Младеновића и додела награде

JP Putevi Brcko

На данашњи дан, 1958. године, у Загребу је рођен Милан Младеновић, култни рок музичар чије је стваралаштво с групом „Екатарина Велика“ (ЕКВ) обележило другу половину ’80-тих година у бившој Југославији. Данас ће бити додељена награда Милан Младеновић која се од 2019. године додељује музичарима за најбољу песму са простора бивше Југославије.

Награда је установљена са циљем да подстиц̌е музиц̌ко стваралаштво које одликују вредности својствене Милановој уметниц̌кој заоставштини, а овогодишњи слоган конкурса за награду био је „Пријави своју ствар“.

Младеновић је добио улице у Загребу, Сарајеву и Љубљани, а у Београду, поред улице, добио је плато испред београдског Дома омладине у центру града, који носи његово име.

Уметник је рођен 21. септембра 1958. године у Загребу, у шестој години се с породицом одселио у Сарајево, а 1970. године у Београд где је завршио 11. Гимназију у којој је крајем 1970-их, заједно са школским другом Драгомиром Михаиловићем-Гагијем, основао свој први бенд „Лимуново дрво“.

Годину дана касније формирао је свој први култни бенд „Шарло Акробата“, заједно с Душаном Којићем-Којом и бубњарем Иваном Вдовићем. Најпознатији хитови групе су „Нико као ја“, „Она се буди“ и „Мали човек“.

„Шарло акробата“ није опстао дуго и из њега су проистекла два утицајна рок састава – Младеновићева „Катарина II“ и Којићева „Дисцплина кичме“.

Током 1982. новом бенду су се прикључили клавијатуриста Маргита Стефановић – Маги, а 1983. басиста Бојан Печар и бубњар „Шарла акробате“ Ивица Вдовић. У постави „Катарина II“ група 1984. године је издала истоимени албум, после чега Вдовић и Михајловић одлазе из бенда. Група је променила име у „Екатарина Велика“ и 1985. године издала такође истоимени албум, који добија повољне критике и скреће пажњу на бенд.

Албум из 1986. године, „С ветром уз лице“, на којем се налази вероватно најславнија Младеновићева песма „Ти си сав мој бол“, лансирала је групу на сам врх југословенске рок сцене, где је са Младеновићем као вођом остала све до 1994. године, издајући серију успешних албума.

Заједно са осталим члановима бенда, Младеновић се 1985. године појавио у филму Горана Марковића „Тајванска канаста“, а следеће године и у филму Дарка Бајића „Црна Марија“ где игра главну улогу и за који је написао композицију „Бус Статион“.

Крајем осамдесетих написао је музику за једну позоришну представу, а 1992. године с члановима група „Партибрејкерс“ и „Електрични оргазам“ формирао је састав „Римтутитуки“, чија је музичка активност концентрисана на антиратну пропаганду, и са којим је снимио сингл „Слушај ‘вамо!“.

Сингл је објавио Радио Б92, а промовисан је концертом на камиону који је кружио улицама Београда. У лето 1994. године Младеновић је отпутовао у Бразил, где је са дугогодишњим пријатељем Митром Суботићем – Субом и неколико бразилских музичара снимио албум „Angel’s Breath“.

У августу 1994. године, после наступа „Екатарине Велике“ на Фестивалу у Будви, Младеновић је пребачен у болницу где је установљено да има рак панкреаса. Милан Младеновић (36) је умро 5. новембра 1994. у Београду.

ЕКВ је укупно издао седам студијских албума – „Катарина II“ (1984), „Екатарина Велика“ (1985), „С’ ветром уз лице“ (1986), „Љубав“ (1987), „Само пар година за нас“ (1989), „Дум дум“ (1991), „Неко нас посматра“ (1993), као и три жива албума.

Најпознатије песме ЕКВ-а су „Очи боје меда“, „Таттоо“, „Модро и зелено“, „Буди сам на улици“, „Као да је било некад“, „Ти си сав мој бол“, „Новац у рукама“, „Земља“, „Поред мене“, „Љубав“, „7 дана“, „Људи из градова“, „Круг“ и „Пар година за нас“.

У новембру 2006. године песма „Пар година за нас“ је изгласана за најбољу југословенску песму свих времена у анкети слушалаца радија Б92. Младеновић је у једном интервјуу 1992. године рекао да је „Пар година за нас“ најбоља песма коју је „Екатарина Велика“ направила.

Многи музичари и критичари сматрају да је „Екатарина Велика“ један од најзначајнијих бендова на простору бивше Југославије и на југословенској рок сцени уопште.

„Борите се за своју личну слободу, не дозволите да вас неки лажни сребрњаци и криво оправдане норме угуше, борите се за живот.

За крај бих рекао само да ми ни у ком случају није жао што сам све ове године протраћио на тако неозбиљну ствар као што је рокенрол, и мислим да поштеније и искреније нисам могао да потрошим све те године“, речи су уметника којима је закључена монографија о Младеновићу.

Извор: данас

MD MONTEL